Saronski zaliv se nalazi na jugu kontinentalne Grčke i odvaja poluostrvo Peloponez od poluostrva Atika. U ovim voda je poražena persijska flota i otvoren put zlatnom petom veku Atinske demokratije. Temelji cele zapadne civilizacije i kulture leže na Akropolju.

Elefteria i Tanatos! Sloboda ili smrt – ključni događaji grčkog nacionalnog oslobođenja 25 vekova kasnije se opet odigravaju na istočnom Peloponezu.

Decenijama pre toga, vešti Veneti se svim silama upinju da Turcima preotmu ovo strateško parče Mediterana. Za razliku od Dalmacije i Jonske Eptanize, ovde nemaju uspeha. Peloponez ili antički Morea samo je u kratkom periodu u posedu Republike La Serenisime od kraja srednjeg veka.

Scenska saronska ostrva, Hidra, Speces i Poros, svojom upečatljivom arhitekturom, očuvanim palatama upućuju na staro bogatstvo, koje datira u otomansko vreme.

Otkud ono tu?

Ako zaštitu nije pružila šapa Zlatnog lava (Jonska ostrva), ili milost Sultanove majke (Pelion) koja treća sila se pojavila kao oslonac ovog neočekivanog prosperiteta?

Odgovor pomalo neočekivano glasi – carska Rusija.

Kao deo tursko-ruskog mirovnog sporazuma iz 1774. Rusija dobija Krim ali i koncesije na plovidbu Bosforom i Dardanelima.

Flotile ovih ostrva, namesto dotadašnjeg gusarenja, dobijaju priliku i ponudu koja se ne propušta – da plove pod ruskom zastavom. Hinterland Crnog mora dopire preko Dnjepra i Dona sve do Kijeva i Moskve a Tzarevina je u zamahu. Na lukrativne rute ka Crnom moru, prirodno se nadgrađuju i trgovačke marže i usluge.

Ostrva doživljavaju snažan ekonomski procvat krajem XVIII veka i pre oslobođenja Grčke a da za to iznenađujuće nije zaslužna Venecija. Za vreme Napoleonovih ratova trgovačka flota Idre i Specesa probija englesku blokadu i Francuzima u Marsej doprema dragocene žitarice sa istoka.

Prići ovim mestima sa vode u duhu starih trgovaca za mene nema cenu. Saronski akvatorijum možda nema boju i prozirnost mora kao Jonski klasik ali će očuvani duhovi prošlosti to nadoknaditi.

Υδρα.

Ako postoji mesto sa briljantno sačuvanim istorijskim kontekstom i integritetom onda je to Hidra ili Idra. Ovde su zabranjena redom sva vozila sa točkovima uključujući i bicikl.

Zatičem se rano ujutro u potkovičastoj luci dok oko mene brkati starosedeoci tovare mazge svim mogućim potrepštinama. Mazga je zaštitni znak ostrva, dok ljudi prosto – hodaju.
Letnji turizam da – ali u fantastično održivim okvirima.

Od uvale Mandraki, gde smo prenoćili na sidru, do grada sam došao preko planine. Pešačkih staza na Hidri ima nekoliko. Ostrvo je, kontradiktorno svom imenu, potpuno bezvodno i kamenito. Antički izvori su izgleda odavno presušili.

GPX: uvala Mandraki – grad Hidra

Αρβανίτικα. 

Na prostor istočnog Peleponeza u poznom srednjem veku doselio se i određen broj pravoslavnih plemena sa juga Albanije. Kada su ratovi na kopnu postali češći, deo stanovništva se preliva i na ostrva. Zvuči potpuno neverovatno, ali na Hidri i Specesu se sve do XX veka u dobrom delu zajednice govori “arvanitiko” – narečje izvornog albanskog jezika. Neke od viđenijih magnatskih porodica su arbanaške. To se u to vreme nikako ne kosi sa snažnim jelenskim identitetom – oba ostrva sa svojim flotama veoma aktivno učestvuju u Grčkom ustanku 1821: glavni admiral Specešana je čak žena iz arbanaške porodice – Laskarina Bubulina.

Tek sa balkanskim ratovima i stvaranjem države Albanije, asimilizacija i helenizacija peloponeških Arbanasa su potpune.

Σπέτσες.

Da su ovde Mlečani ipak ostavili trag svedoči ime ovog ostrva, a koje u prevodu znači: specije odnosno začini.

Speces u mnogome deli stranicu istorije sa Hidrom: Flotila, Ruska zastava, Arvanitika, ustanak.

Dozu mondenskog duha sa francuske rivijere doneo je ekcentrični magnat – povratnik iz Amerike, Sotirios Anagiorios. Veliki patron Specesa je zaslužan i za ponovno ošumljavanje ostrva borovom šumom, a koje su vekovi brodogradnje pre toga desetkovali i skoro iskorenili.

Speces je “običniji” i manje anahron od Idre, ali ga ne treba preskočiti. Mesto ima dobar vajb zapravo njegov deo oko manastira Svetog Nikole uz staru luku a sadašnju marinu.

Πόρος.

…I konačno arhitektonski dragulj Poros – kao šlag na torti u obliku sahat kule na rotondi od grada! Nekada navalno središte Ruske i potom Grčke mornarice, danas nautička meka.

Uz prepuštanje guština mora u psarotaverni sumirali smo našu argosaronsku akvanautičku avanturu.

Brodski dnevnik:

Krenuli smo iz Korinta kroz čuveni Korintski kanal. Nakon noći na sidru na Agistru produžili smo za Idru.

Naredna stanica je Spetses uz stop-over za kupanje na Dakosu koga naseljevaju samo ovce i nekolicina čobana.

Iz Spetsesa nazad na Poros – noćenje na gradskom vezu i sledeće jutro nazad na početnu tačku.

6 dana, 5 ostrva, 3 mora – sa decom svih mogućih uzrasta. Letovanje u duhu starih trgovaca i potpuna autonomija na vodi – pogotovo kad domaćin par dana uoči našeg dolaska ulovi tunu od 20 kilograma.

Hvala Ljubici i Milanu!

Elada ine Elefteria, jul 2023. godine