Kranjska gora. Slemenova špica.

Čudovite barve jeseni v Sloveniji” – zlatni oktobar 2021. u Triglavskom narodnom parku – prvi deo.

Zlatnoj slovenskoj jeseni sam se prikrao odstraga, od mesta Rateče, na samoj tromeji sa Italijom i Austrijom. U osvit dana sam okušao fotografsku sreću na gornjem Bjelopeškom jezeru (Lago di Fusine) ali mi se Mangrt ipak nije ukazao u vodama jezera. Oblaci se nisu dali.

Nakon sat vremena čekanja, produžio sam dalje, u Sloveniju. I previše vremena je prošlo od poslednje posete omiljenoj Sloveniji. Teško je ne osećati se kao kod kuće u zemlji u kojoj se čini da je sve podređeno ekologiji i aktivnostima u prirodi.

Tako to rade profesionalci, kolesarska pot Alpe – Adria: stara jednokolosečna pruga između Slovenije i Italije je pretvorena u put strogo rezervisan za bicikliste.

Sunce je ubrzo počelo da se probija, i ukazaše se Zelenci – smaragdno vrelo Save Dolinke smešteno u idiličnoj alpskoj dolini između sela Podkoren i Rateče.

Močvirje sa barjem Drni.
Zelenci.
Podkoren.

Kranjska gora u tonovima jeseni – život u razglednici!

Bez zadržavanja na jezeru Jasna ovaj put, uputio sam se na Vršič – epski prevoj u Julijskim Alpima, gde me je već čekao Miro Podgoršek, fotograf i turno ski entuzijasta iz obližnjih Jesenica.

Istorijska cesta preko prevoja Vršič.

Jesen u planinama Slovenije je posebna – ponajviše zbog macesni.

Macesna ili ariš na srpskom (larix decidua) jedini je četinar u alpskom podneblju kome u jesen opadaju iglice, a koga inače nema u Dinarskom pojasu.

Slemenova špica je istureni vidikovac nad dolinom Tamar koga od samog prevoja Vršič deli svega sat vremena hoda.

Žar macesni pod zracima niskog oktobarskog sunca sa tamnom pozadinom ozeblih litica Prisojnika, Škrlatice i Mojstrovke kreira nestvarnu gorsku kulisu…

Čudoviti” prizori jeseni ne traju dugo. Već sa prvim mrazom i obilnijim kišama, magija će nestati – do sledećeg oktobra.

V kraljevstvu macesnov!
Slemenova špica i Visoka Ponca. Slemenova špica je uzvišenje u gornjem levom uglu.
Pogled ka selu Rateče i vrhu Dobrač u Austriji.
Staza od Vršiča do Slemenove špice privlači veliki broj posetilaca pogotovo neradnim danima i po lepom vremenu.
Škrlatica.

Škrlatica (2740m) najviši je vrh u Julijskim alpima posle Triglava. Njene okomite grede su purpurne boje pod poslednjim zracima zapadnog sunca – otuda i ime, “škrlat” na slovenačkom znači “purpurni“.

Škrlatica (desno) i Špik (krajnje levo) viđeni preko Vršiča sa staze za Slemenovu špicu.

Sa Slemenove špice se otvara izuzetan pogled i na moćni Jalovec (2645m) koji poput brušenog dijamanta bdi nad tri alpske doline, Na severu je Tamar, dok su ka jugu Trenta i Koritnica. Dok je Triglav državni simbol Slovenije, Jalovec je simbol planinara, i nalazi se na grbu Planinske zveze Slovenije.

Severni kuloar Jalovca je poznat kao Jalovečki ozebnik. Do njega ne dopire sunce u hladnim mesecima i preko zime je primamljiva ali veoma zahtevna meta turno skijaša željnih izazova.

Jalovec iznad doline Tamar.

Vršič (u doslovnom značenju “vršić ili mali vrh”) najviši je planinski prevoj Slovenije. Sa svojih 1611m nadmorske visine, predstavlja odličnu pristupnu tačku za okolne vrhove (Prisojnik, Mojstrovka..). Od Kranjske gore do prevoja vodi 25 uredno označenih serpentina, i isto toliko se spušta u Gornju Trentu, u dolinu Soče.

Put je izgrađen pred I svetski rat za vojne svrhe a gradili su ga ruski zarobljenici. Bio je od presudnog značaja za snabdevanje austrougarskih jedinica fronta na Soči. Pored puta u upotrebi je bila i tovarna žičara, čiji ostaci su vidljivi i danas.

Poštarski dom na Vršiču.
“Gozdni” Vršič i kameniti Prisojnik u pozadini.
Pri samom vrhu Vršiča.
Pogled ka Mojstrovki.
Pogled ka Trenti.

Šetnja do Slemenove špice i do samog vrha Vršiča pogodni su za sve uzraste. Od centra Kranjske gore do Vršiča nema više od dvadesetak minuta vožnje istorijskim serpentinama sa pogledima za pamćenje.

Ako se produži na drugu stranu prevoja, prelazi se iz Gorenjske u Primorsku istorijsku pokrajinu Slovenije – sa druge strane izvire bistra hči planin, smaragdna reka Soča.

Jesenji dan je kratak ali berićetan, sunca u brdima nestaje još brže, u šta smo se Miro i ja uverili na vidikovcu iznad Trente.

Miro Podgoršek photo-journal: Slemenova špica i Vršič.

Kratka nedeljna šetnja u i oko Vršiča bila je zapravo samo uvertira za sutrašnje putovanje u središte slovenske jeseni – u tajanstvenu dolinu Triglavskih jezera…

Vršič, Kranjska gora, 24. oktobar 2021. godine

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close