Маганик. Трештени врх.

Rovca, oktobar 2022

Trešteni vrh predstavlja unikatno mesto u Dinarskom pojasu.

Škrapa, jama i kraških bunara je posvud, ali retko gde su stene poprimile tako oble i razuđene oblike kao ovde na Maganiku. Stiče se utisak da su Trešteni vrh oblikovali morski talasi a ne kišnica i otapajući snegovi. Gotovo stoprocentno odsustvo vegetacije i prokletijska vizura obližnjih vrhova upotpunjuju ovu nesvakidašnju krašku pozornicu.

Saga o Treštenom vrhu odzvanja u mojim ušima još od 2016. godine kada sam prvi put ugledao prizore sa ovog mesta. Informacije o tome kako pronaći ovu lokaciju praktično nisu postojale. Šta više, načet je “mit” o Treštenom vrhu do koga je moguće doći samo u pratnji nekog iz bratstva Bulatovića, a koji izdižu na obližnji katun. Samo retko su se fotografije, i to po pravilu od Visokogoraca Crne Gore, pojavljivale u javnosti.

Sve dok, pre par godina, Željko Pejović iz Kolašina nije podelio svoja saznanja sa planinarskom zajednicom.

Trešteni vrh je vrh samo po vokaciji, a zapravo je u pitanju vršni plato prošaran lavirintom stenovitih tornjeva (“škraparski sto”) između kojih se nalaze duboke jame “bezdanice” i kraški bunari.

Hajde da odmah razbijemo mit: da bi se prišlo ovom nesvakidašnjem mestu, nisu potrebne nikakve alpinističke sklonosti i sposobnosti kako to prizori možda sugerišu. Ono što može da bude problematično jeste kretanje po samom platou – a za čime objektivno nema ni potrebe.

Nasuprot tome, do atraktivnog vidikovca na obodu stenovitog lavirinta u međuvremenu vodi i – planinarska staza. Krševita, skokovita, na momente ne tako jasno uočljiva – ali ipak ljudski trag kroz planinu, čak mestimice i markiran (stanje stvari, oktobar 2022),

Da, faktor orijentacije svakako igra presudnu ulogu prilikom posete Treštenom.

Zapravo, postoje dva pristupa Treštenom vrhu, a koja ne završavaju na istoj tački. Osim ovde opisanog, postoji i alternativni pristup istočnom delu platoa – to je ruta koju u poslednje vreme promovišu vodiči iz PD Visokogorci.

Zvuči neverovatno da je ova nesvakidašnja prirodna atrakcija, lišena ljudskog uticaja, nadomak glavnog grada Podgorice. Maganik je prva planina na koju udaraju južna strujanja sa mora. Možda je to razlog njegove ogoljenosti i naglog prelaza u sivi pojas po ugledu na Orjen ili Velebit. Po južnom obodu planine sreće se proređena četinarska vegetacija.

Za Maganik se vezuje i velika avionska tragedija koja se dogodila 11. septembra 1973. godine. JAT-ova karavela sa 40 putnika je leteći iz Skoplja za Podgoricu, po lošem vremenu i magli udarila u obližnji vrh Babin zub. Zaostali delovi olupine su i danas rasuti po siparu u podnožju ovog vrha.

Pravi izazov na Maganiku, a uostalom i širom severa Crne Gore je – približiti se planini. Do katuna Poljane čini se da satima vijuga loš kolski put, pogodan samo za prava terenska vozila i iskusne vozače takvih vozila. Zato od katuna na 1600m iznad mora do Treštenog vrha (1980m) nema više od 500m visinski u 4km.

Zaključak: Kada se već nekako dobaci do početne tačke uspona, Trešteni vrh je kondiciono lagana tura.

Magija prostora započinje ulaskom u gorski amfiteatar između Treštenog vrha (1980m) sa jedne, a Međeđeg vrha (2139m) i Babinog zuba (2111m) sa druge strane. Vegetacija gotovo u potpunosti iščezava u vanvremenskom carstvu kamena.

Iz gorskog amfiteatra pod vrhovima Maganika trek ka Treštenom drži desnu stranu. Potrebno je uspeti se kroz jedan omanji kuloar (jedino mesto gde je danas bilo neophodno upotrebiti ruke).

Par desetina metara dalje, naći ćemo se u svojevrsnom lavirintu impozantnog škraparskog stola – to je Trešteni vrh. Poslednji korak u steni je pedantno ojačan sa nekoliko klinova a prisutna je i kutija sa pečatom i knjigom poseta.

Trešteni vrh nije vrh u klasičnom smislu – celokupan plato je skoro podjednake visine. Kretanje ovim prostorom dalje od označene tačke vrha, je veoma rizično bez posebne opreme i osiguranja. Vizuelno se pri tome ne menja mnogo toga.

Špartajući planinama od Durmitora i Prokletija bezmali broj puta, naivno sam pomislio da sam video i upoznao veći deo Crne Gore.

I onda se nađem se na ovakvom mestu…

Maganik odudara od svega viđenog i doživljenog i pomera granice realnog.

Danilo, Luka, Dejan i Nebojša – Maganik, oktobar 2022. godine