Prvi deo priče iz Parka prirode “Gornje Podunavlje” možete pročitati ovde.
April je mesec je kada “Nestvarna mesta” tradicionalno silaze na reke.
Već početkom maja, sa porastom temperatura, visoke vode po pravilu nestaju. Ritovi se tokom suvog letnjeg perioda transformišu u zamočvarena, negostuljibiva područja, koja okupiraju njegovi najmanji stanovnici – insekti.
Za razliku od jeseni koja se spušta od viših predela ka nižim, proleće kalendarski prvo stiže u ravničarske predele. To je ujedno i retka prilika kada su “nestvarna mesta” na dohvat ruke – nisu neophodne duge vožnje do Prokletija, Komova i Šar-Planine da bi se dosegle atrakcije.
Vojvođanski rit predstavlja poslednju oazu divljine u ravnici. I ove godine izbor za prolećnu kajak avanturu je pao na Gornje Podunavlje, velelepni park prirode na vodi, koji sa komšijskim Kopačkim ritom predstavlja najveće očuvano vlažno stanište u srednjoj Evropi. Zbog zbog svoje razuđenosti, velikog broja rukavaca, bara i fokova, ovaj gigantski ekosistem podseća na deltu Dunava, iako je od iste udaljen više od 1000km.
Prošle godine smo prvi put zaplovili kroz beskrajna prostranstva Gornjeg Podunavlja – tada smo upoznali Monoštorski rit.
Ove godine smo se opredelili za slabo istražene predele južno od Apatina.
Kao i svaki put, kajake je i za ovu dunavsku avanturu obezbedio Aquaplan Zrenjanin.
Za razliku od Monoštorskog, Apatinski rit je nebranjeno područje – dolma (rečni nasip), izgrađena pedesetih godina prošlog veka, oivičava stari tok Dunava sa njegove istočne strane;
Dunav je ne tako davno slobodno birao svoj put kroz panonsku ravnicu. Tamo gde reka više ne bi proticala, ostajali bi rukavci, bare pa i čitava jezera, u koja bi se u periodu visokih voda Dunav izlivao.
Tako je nastalo ovo jedinstveno vlažno stanište sa veoma bogatom florom i faunom.
Rit u proleće vrvi od života. Proveli smo četiri sata u sporom meditativnom veslanju, potpuno se prepuštajući terapijskom dejstvu okruženja. Vrhunac je predstavljalo krdo jelena koje smo imali privilegiju da spazimo.
Poplavni talas se ove godine ipak nije dogodio u meri kakvog ga poznajemo. Oskudne padavine u prethodnom periodu i gotovo linearno podizanje temperatura nisu stvorili značajniji poremećaj vodostaja Dunava uprkos rekordnim snežnim padavinama u Alpima ove zime.
Umesto šumsko-rečnog arhipelaga zatekli smo peščanu plažu. Veoma atipična slika za proleće.
Ipak u zavučenom delu poslednjeg rukavca koji smo obišli, pronašli smo deo šume pod vodom – filmski prizor koje obično tražimo.
Kako sve ovo izgleda kada se nivo vode podigne za par metara, ostaje samo da slutimo – barem za sada. Do sledećeg aprila i nove-stare kajak avanture u ritu!
Dosadašnje priče sa vode iz vojvođanskih ritova:
Obedska Bara sa vode – mart 2016.
Monoštorski rit (Gornje Podunavlje I deo) – april 2018.
Fotografije i logistika: Nebojša Atanacković i Aleksandar Bzdušok.
Aquaplan Srbija kajaci i kanui:
http://aquaplan.rs/main_menu/xadventure_time/kajaci_i_kanui.html
NESTVARNA MESTA. 