Nacionalni park Tara, planina Zvijezda, selo Jagoštica. Veliki Kraj.

Veliki Kraj kao veliki prekid, diskontinuitet – mesto gde se samonikla bukova šuma Nacionalnog parka Tara prepušta kanjonu reke Drine. Prizor sa bosanske strane, sa vidikovca Pogledala u jednom kadru će demonstrirati grandioznost ovog mesta.

Kanjon se međutim da parcijalno osmotriti i sa njegove istočne strane, sa planine Zvijezde. Na nekoliko mesta je moguće iskoračiti iz prostrane šume na stenovite vidikovce – samo treba znati gde.

Ovo je najzabačeniji i najdivljiji deo Nacionalnog parka Tara. Šumske staze ovde praktično ne postoje a posetioci su retki. Novonastali trag čoveka šuma ubrzo ponovo prisvaja. Orijentacioni markeri su izbledeli i proređeni. Gazili smo kroz pravo more izdanaka mlade bukve u maju.

Ipak, dramatičnoj ivici zapadne Srbije nije teško prići. Tvrdi makadamski put od Predovog Krsta produžava dalje u planinu, prolazeći iznad sela Jagoštica sve do Čairskih livada.

Dovesti se do Velikog Kraja a ne prošetati Jagošticom, bilo bi nepotpuno iskustvo i pored vrhunskih pogleda.

Uz malo planinarske upornosti, umeće praćenja gpx zapisa prethodnika i čitanja mape moguće je zatvoriti krug iz samog sela sa izlaskom na barem tri stenovita vidikovca iznad Drine.

Selo Jagoštica prate epiteti ozbiljne zabiti: nema dalje, bogu iza nogu, daleko od sveta. Već pogled na kartu je dovoljan da se razume zbog čega. Iz Jagoštice do Bajine Bašte ima dva sata vožnje od čega je polovina po kolskom putu. Selo je uprkos tome još uvek živo. Šezdesetak mahom starijih stanovnika živi ovde preko cele godine.

Mesto je ušuškano u uvali između visova Brusnice sa jedne i Zvijezde sa druge strane, razbijeno u nekoliko zaseoka koji logično nose prezimena svojih stanovnika – Tadići, Matići, Ćosići.

U maju mesecu, kad prvi zraci sunca prevale preko brda, Jagoštica je pravi mali raj. Imali smo sreću i privilegiju da prespavamo na rubu kanjona, uz najlepšu livadu u selu, a kao gosti domaćina Miroljuba Vasiljevića Mirze.

Planinarski krug oko Jagoštice i Velikog kraja.

Sveži putokaz će negde od Mirzine kuće, usmeriti strmo nagore i to je otprilike sve od pouzdane signalizacije na ovom treku. Staza i markacije će ubrzo nestati. Potrebno je probiti se kroz gust pojas šume (u proleće prilično naporna akcija) i izbiti do prvog vidikovca sa koga se otvara pogled na južni deo kanjona.

Šuma je u gornjem pojasu Velikog kraja srećom lako prohodna. Ovde dominiraju kolosalna stabla bukve koja prave jaku senku i ostavljaju dovoljno prostora za kretanje.

Po stenovitim liticama rastu omorike, i planinsko cveće. Velike su šanse za susret sa divokozom, makar iz daleka.

Preko puta u Bosni će se ukazati selo Krušev do, vazdušnom linijom udaljeno svega par kilometara. Pitam li se koliko je sati potrebno stići saobraćajnim vezama do njega.

Sat vremena kasnije kroz šumu, u blizini najviše tačke grebena, a to je sam planinski vrh Veliki Kraj, na visini od 1450m otvoriće se severni deo kanjona, niz Drinu.

Dok većina ljudi zbog lake dostupnosti hrli na Banjsku stenu, pogled sa ovog mesta je daleko dramatičniji. S tim da ovde neće biti nikoga, osim divokoza koje će se, osetivši naš miris, ubrzo sjuriti niz šumske litice.

Nakon upijanja moćnih prizora, pratimo trek dalje ka severu i izbijamo na kolski put a koji nakon par kilometara ponovo napuštamo sledeći pastirsku stazu ka selu (.gpx trek će po pravilu biti naknadno dodat).

Prolazimo pored stada a ubrzo srećemo i domaćina.

Zarija Tadić ima 86 godina, radni vek je proveo kao kurir prelazeći preko brda svaki dan od Jagoštice do Rastišta i nazad. Kako sam kaže, birao je prečice. Slatko smo se nasmejali ovom autentičnom maratoncu sa Tare koji u poznim godinama ne miruje, već okošava svoje imanje kao mladić.

Zatvaramo krug na konaku kod Mirze, koji nas dočekuje uz kafu i rakiju – na nestvarnoj gorskoj terasi zapadne Srbije u autentičnom srpskom selu Jagoštica. Jagoštica od Jagoša, okretnog i brzog kao “tica”…

I nije Veliki Kraj sve što ovde ima od dobrog pogleda. Sa druge strane sela leži Brusnički potok, a iznad njega još nekoliko vidikovaca, Jagmilo, Čolpin bor… A kako mi Mirza prenosi, početkom oktobra ovde je stotinu nijansi plamene jeseni. Dolazićemo još, na kraj sveta, u Jagošticu.

Wikiloc: Veliki Kraj iz Jagoštice

Nacionalni park Tara, maj 2023. godine.