Triglav – Razor, Stenar, Bovški Gamsovec.

Skoro sve što simbolizuje alpski svet zatekli smo gore u tri julska dana pod Triglavom. Dočekala su nas smaragdna jezera, vatrena jutra i niski oblaci kroz koje moćna planina odaje svoju ćud i recituje svoje pravo ime. Vrhovi Razor, Stenar, Križ i Bovški Gamsovec možda nisu zvučni kao Jalovec ili sam Triglav, ali se nalaze u samom središtu gorskog sveta Julijskih Alpa na zapadu Slovenije.

Triglavska stena i dolina Vrata se nalaze sa jedne, Trenta sa druge, a Krnica i Mlinarica sa treće strane stepenastog kraškog platoa po imenu Kriški podi. Relikt otapajućeg lednika koji je kreirao duboka kraška udubljenja su tri planinska jezera. To su Spodnje, Srednje i Zgornje Kriško jezero i tim redom se predstavljaju putniku koji pristiže mulatierom iz doline Soče.

Na ivici kaskadnog cirka između donjeg i srednjeg jezera nalazi se planinarski dom.

Iako je u neposrednoj blizini između dva rata prolazila jugoslovensko-italijanska granica (“rapalska meja”), ovaj dom nije bila pogranična karaula (kao susedni Prehodavci ili Dolič). Izgradile su ga vredne ruke stanovnika Trente, i to u posleratnom periodu 1948-1951. godine.

Dom nosi ime u čast idejnog tvorca i pokretača njegove izgradnje, Jožeta Pogačnika, koji je, ironijom sudbine, smrtno stradao na usponu prilikom otvaranja doma 1951. godine.

Duh stoletne planinarske tradicije izbija iz svakog koraka po planinama Slovenije: razgažene markirane staze, pedantno odrađeni putokazi, i redovno održavane “zavarovane poti”. Pristupi su neretko tehnički, ali gotovo uvek obezbeđeni.

Dolazeći sa istoka regije, Mojstrana i dolina Vrata su predstavljali logičan izbor za ishodište u susret visinama Triglavskog narodnog parka. Ka Pogačnikovom domu smo se uputili od Aljaževog doma prateći stazu čez Sovatno, koja na Kriške pode izbija kroz visoki prevoj Dovška vratca (2175m). Impozantna severna stena Triglava sve vreme je u vidnom polju tokom trajanja inicijalnog uspona, ali pojavno kulminira kada se dosegne neki od obližnjih vrhova.

Dobro natimareni rančevima za višednevni ostanak u masivu, prevoj smo dosegli u kasno popodne, da bismo na Stenar izašli u 18h, i konačno se spustili u dom nešto pre 20h, kada se zatvara kuhinja i prijem putnika. Iz Beograda smo krenuli u 5 ujutru istog dana.

Hobi koji praktikujem godinama se tako teško može predstaviti kao planinarenje po sebi, uvek je to neka vrsta triatlona u kombinaciji sa fotografijom i dugim vožnjama.

U “koči” vlada tipična planinarska atmosfera. Gosti mahom i pristužu u kasno popodne, na “hut-to-hut” rutama kroz slovenske Alpe. Planinari iz celog sveta se u višednevnim etapama kreću od doma do doma, dok su im vrhovi u drugom planu. U Pogačnikov dom se obično dolazi od Doliča a produžava ka Trenti ili Vršiču. Ili obrnuto. Preko Kriških podi i Pogačnikovog doma prolazi i Slovenska planinska pot (SPP).

Plan za naredno jutro – Bovški Gamsovec 2390m. Epski pogled na severnu stenu Triglava u svitanje toliko je moćan da sam ga ponovio više puta.

Od Pogačnikovog doma do Bovšega Gamsovca ima tek nešto više od sat vremena hoda u smeru Dovških vratca kuda smo prošli prethodnog dana. Na prevoju se odvaja vidljiva kozja staza koja vodi na vrh. Njen finalni deo kroz stenu je pedantno osiguran sajlama i stupovima (“zavarovana pot”).

Kada se konačno prevali na istočnu stranu vrha, otvaraju se južne travnate padine. To je stanište triglavskog kozoroga (capra ibex). Kako mi kažu poznavaoci, kozorog je bio iščezao u najvećem delu Alpa, ali je s kraja XIX veka i u XX veku izvršena reintrodukcija kozoroga u Triglavu. Životinje su najaktivnije upravo u osvit dana, razlog više da se dobro porani i osvane visoko uz prve zrake sunca.

Preko Gamsovca se krug nazad u dolinu može zatvorit preko čuvenog triglavskog prevoja Luknja. Kada se savlada vršni deo, sve što posle sledi je utabana planinarska staza okrenuta ka severnoj strani Triglava.

Upečatljiv kontrast cvetnih livada i moćne Stene prekoputa podseća na greben Popadije i Talijanke nasuprot Karanfila u Prokletijama. Od uspona na najviši vrh skoro po pravilu je često lepši pogled na sam taj vrh. Potez od Bovšega Gamsovca ka Luknji je taj “pogled svih pogleda” ka samom Triglavu.

Osim upečatljivog Gamsovca, nekolicina atraktivnih vrhova je takođe dvosatnom dometu iz Pogačnikovog doma. To su Razor (2601m), Stenar (2501m), Pihavec (2419m) i Križ (2410m).

Sa impozantnih 2601m visine i zahtevnom feratom na vrhu, Razor je najizazovniji, sa atraktivnim pogledima ka Triglavu, Prisojniku Jalovecu, Škrlatici i Posočju. Sudeći po drobljenom kamenu koji ga okružuje, ime bi moglo da potiče od reči “razoren” jer je sigurno često na udaru gromova.

Silazak iz Pogačnikovog doma nazad u dolinu Vrata je moguće zatvoriti kružno bilo preko prevoja Luknja, bilo preko Kriškog prevoja na severu. Staza poviše doma prolazi iznad Zgornjeg kriškog jezera, najvišeg jezera u Sloveniji. Obližnji vrh Križ (2410m) je udaljen samo 10 minuta od prevoja. Staza se potom spušta i obilazi Stenar sa njegove severne strane. Negde na sredini silaska lociran je kultni Bivak IV, odlična odskočna daska za neki budući uspon na Škrlaticu.

Tri dana u srcu slovenskih Alpa – esencijalna su doza alpske nestvarnosti. Slovenija po zna koji put ostavlja snažan utisak i opominje me da nedovoljno dolazim ovde. Toliko spominjanu gužvu u Alpima nismo ni videli ni iskusili. Pogačnikov dom osim vrhunske lokacije krasi i besprekorna higijena i organizacija. Prava šteta da su domovi otvoreni samo dva i po meseca godišnje.

#Hribi so zakon!

Uroš, Nebojša D. i Nebojša A, Julijski Alpi, jul 2024. godine

Uroš, Gordana, Franka, Nebojša D, Slaviša, Patricio, Nebojša A. Julijski Alpi, jul 2025. godine

Ulaz u dolinu Vrata za motorna vozila je ograničen i podleže visokim cenama.

Preporuka u duhu održivog razvoja je P&R parking “Na Prodih” u Mojstrani (5 Eur dan preko EasyPark aplikacije). Besplatan autobus za dolinu Vrata polazi na svakih sat vremena.