Studeni potok.

Prostor oko kanjona Rakitnice poseban je po mnogo čemu i spada u najlepše delove Bosne i Hercegovine.

Južna strana kanjona je hercegovačka lepotica Visočica – tamo smo bili u više navrata istražujući njene atraktivne grebene.

Severna strana kanjona je sarajevska Bjelašnica, a na čijem obodu se nalaze dva tradicionalna bosanska sela: Lukomir i Umoljani.

Umoljanski katun Gradina – greben Bjelašnice u pozadini.

Umoljani – naziv ovog autentičnog bjelašničkog sela potiče od reči Humljani – stanovnici Humske zemlje – Hercegovine. Selo je u srednjem veku nastalo na talasu transformacije letnjih stočarskih stanova u stalna naselja.

Danas su Umoljani popularno izletište među Sarajlijama koji ovde traže beg od letnje vrućine ili zimskog smoga. Teletina kod Sadžide i Muce u “Kolibi” zaista je antologijska. A tek uštipci za doručak. Vredi doći ovde kad sva vreva prođe i zakonačiti u preudobnim bungalovima poviše restorana.

Lukomir ne treba posebno predstavljati. “Najvisočije” selo u celoj Bosni. I ovde sam bio jednog vrelog avgusta usred jutarnjeg lukomirskog “rush hour-a”, kada se od ovaca kroz seosku mahalu proći ne može.

Ova stara sela povezuje “sarajevski planinarski klasik” – do Lukomira se ide peške preko Obalja, a krug se zatvara stazom po obodu kanjona Rakitnice.

Ovaj krug neopravdano odlažem iz godine u godinu, ili mi je prevruć za leto, ili previše ravan za zimu. Možda će se na jesen konačno poklopiti stvari.

Uz velelepni kanjon i neizbežne stećke ipak, pravi dragulj ovog prostora je umoljanski Studeni potok.

Ušuškan u uvali pod katunom Gradina, Studeni potok nestvarno meandrira pre svog finalnog skoka u Rakitnicu.

Cela ova predstava kalendarski je ograničenog karaktera, pojavno kulminira u pozno proleće u sinergiji sa cvetnom magijom po okolnim livadama.

Uz letnje suše, nivo vode u potoku opada i potok često presuši.

Legenda kaže da je u davna vremena stanovnike Umoljana napala aždaja sa telom zmije, pa je vijugajući do Umoljana iza sebe ostavila trag kojim danas teče Studeni potok.