Veliki Mojan.

Povratak na skijama na zaboravljenu planinu na granici Crne Gore i Albanije...

Kako to biva na severu Crne Gore, manje posećeni predeli nisu manje uzbudljivi od zvučnijih imena u svom okruženju. Takav je slučaj i sa planinom Mojan. Mojan je, ne toliko geografski, koliko u glavama ljudi skrajnut u senci Komova i Prokletija. Njegov potkovičasti greben pruža izuzetno planinarsko i fotografsko iskustvo, u šta sam imao prilike da se uverim u dva navrata u bližoj prošlosti.

Da je ovo je destinacija vredna truda i pod debelim nametom snega, uverili smo se početkom marta 2026. godine i to iz turnoskijaške perspektive: 800 metara kontinuiranog vertikalnog spusta deli greben Velikog Mojana od kraja šumskog puta na Surdupu iznad katuna Mojanska reka.

Ovo su divlja i pusta prostranstva daleko od sveta. I leti ovde malo ko navraća a kamoli zimi te treba biti oprezan. Padina Velikog Mojana ima sklonost ka lavinama, a ni inicijalni uspod od Surdupa ka prevoju Škala nije bezazlen.

Proleće i duži period bez padavina su tako dani kada vredi vrebati Mojan. Snega ovde uvek ima, i isti se dugo zadržava, pogotovo u ledničkom cirku gde se nekada nalazio i sam Mojanski katun.

Ishodište do vrha Velikog Mojana je za razliku od suvih meseci zimi sada znatno niže – poviše katuna Mojanska reka na oko 1200m nadmorske visine.

Mojan od Komova prekoputa razdvaja duboka udolina Mojanske reke. Uz rečno korito je probijen kolski put koji od podkomovskih sela Konjuhe, Jošanica, i Japan vodi sve do prevoja na Carinama (poslednji deo je neprehodan za motorna vozila).

Put kroz klisuru reke je po pravilu dobar, dalje od katuna Mojanska reka zimi nema smisla rizikovati. Umesto šumskim putem koji će u svojim višim delovima biti pod snegom, moguće je preprečiti kroz šumu sveže markiranom pešačkom trasom. Staza se od puta odvaja na mestu srušene karaule.

Surdup je ime lokaliteta gde se šumski put i pešački pristup ponovo sreću i gde put ujedno završava. Dalje u planinu vode, pod snegom nevidljive, patrolne i pastirske staze. Od nedavno se ovde nalazi i jedna drvena kućica. 400 metara visinski deli Surdup od visokog prevoja Škala.

Kad se savlada ovaj uspon, sledi nagrada – otvaraju se prizori nestvarnog zimskog sveta planine Mojan.

Kroz cirk se dalje krećemo do sedla između dva Mojana a potom optimalnom putanjom napadamo severoistočnu padinu Velikog Mojana i izlazimo na južni kraj njegovog grebena.

Ova tačka je negde označena kao Bandera od Mojana (2157m), a negde figuriše i kao sam vrh Velikog Mojana (2164m). Prošli put, kad smo Ivan i ja bili ovde, prevalili smo grebenom i do “pravog”, središnjeg vrha.

Za tim danas nema potrebe. Umesto vetrometine planinskog grebena biramo slatki skijaški spust. Valja uloviti dobar sneg dok ga popodnevna senka ponovo ne pretvori u pokoricu. Za manje od pola sata već smo ponovo dole na Surdupu na zasluženom pivu – domaćin drvene kućice je ostavio nekoliko limenki za putnike namernike – takvi ovuda očito nisu tumarali još od kraja leta.

Saldo akcije – kad ste na skijama i 5 sati je dovoljno da se iskusi ova netaknuta snežna divljina sa skoro 1000 metara uspona i spusta!

Hotel Komovi u mirnom centru Andrijevice je poslužio za odmor i dobar san nakon odlične Karađorđeve u restoranu Most.

Martin, Đorđe i Nebojša, Andrijevica mart 2026. godine.

fotografije: Đorđe Lašić i Nebojša Atanacković.

gpx. Veliki Mojan Ski Touring