Stara Planina. Dupljak.

Babin Zub, oktobar 2020. godine

Stara planina – izgovara se isto i na srpskom i na bugarskom, i predstavlja najveće planinsko prostranstvo Srbije. Zapravo je deo dugog planinskog bila koje se proteže od srednjeg Podunavlja do Crnog mora. Njeno alternativno ime turskog porekla zaslužno je za ime celog poluostrva a koga naseljavaju posvađani narodi – Balkan.

Stara nema izazovne vrhove a ni planinska jezera, ali zato pleni prostranošću, divljinom i bogatstvom kapilarnih vodotokova.

Najviši vrh Stare planine je Midžor 2169m – uspon na isti spada u prva slova bukvara planinarenja po Srbiji. Gromada od padine će ostaviti jak utisak na posetioca ali njegov zaravnjeni plato sužava perspektivu sa vrha.

Zato je tu Dupljak – tek nešto niži, drugi po visini vrh, i uz Midžor jedini viši od 2000m. Sa Dupljaka se pruža upečatljiv pogled na sam Midžor. Uz to je vegetacija oko Dupljaka izdašnija. Dupljak je dobrim delom okružen staroplaninskom klekom koja ne mari mnogo za godišnja doba: večito zelena obogaćuje kolorit, barem do prvih snegova.

I kamen je ovde drugačiji. Dok ka Midžoru preovlađuju crvenkasti peščari, ispod vrha Dupljaka srećemo krupne sivo-zelenkaste stene.

Plavo nebo, zelena kleka, sivi kamen, zlatni pašnjak i belina prvog snega na Midžoru – sa Dupljaka se u oktobru mogu doživeti sve boje Stare planine!

Uspon je prvom delu identičan onom na Midžor – izbrazdan planinski put vodi od Babinog zuba najpre ka Žarkovoj čuki (1850m). Put obilazi čuku po levoj strani i produžava ka sledećoj rbatini bočnog grebena – Tupanar.

Na oznečenom raskršću ispod Tupanara stari patrolni put nastavlja ka Midžoru dok se ka Dupljaku odvaja kozja staza. Ista najpre silazi sa grebena u predeo obrastao gustom klekom poznatiji kao Vučje jame.

Nema te odeće koja će sačuvati telo suvim pri prilasku kroz Vučje jame, jutro posle kišnog dana, a kad popusti jutarnji mrazić. Dobro natopljeni stižemo na granični greben. Levo je Dupljak a desno nešto dalje grebenom i sam Midžor.

Granica između Srbije i Bugarske dugačka je 360,5 kilometara i utvrđena je Nejskim mirovnim ugovorom nakon Prvog svetskog rata.

Stara majka se srećom smilovala te nas je na grebenu umesto niskog oblaka ipak dohvatilo sunce. Od sedla na grebenu grabimo još pola časa do samog vrha. Sve skupa od polazne tačke do Dupljaka slično ima da se hoda kao do Midžora (3-4h).

Zašto Dupljak? Posmatrano iz podnožja, iz sela Crni vrh, uočavaju se dva planinska vrha blizanca naumesto jednog. I zaista, par stotina istočnije nalazi se i nešto niži Dupljak II do koga ipak nismo produžili dalje. Dobar tajming i dosta sunca nas je ohrabrilo da nazad krenemo zaobilaznim putem: grebenom ka Midžoru pa odatle nazad starim patrolnim putem.

Ako sam nekoga poželeo da sretnem danas na Staroj onda je to Milan Simonović, pasionirani planinar, fotograf i aktivista, master-mind neprevaziđene stranice “Istraži Staru Planinu“. Milan i ekipa planinara iz Niša su se na Dupljak uputili iz podnožja (Crni Vrh) da bi turu završili na Babinom zubu. Ono što je usput video, nije ga ostavilo ravnodušnim – šuma se besomučno seče. i dok staroplaninske reke barem na tren mogu na oduhnu, staroplaninski rezervati su i dalje na udaru. Biser istočne Srbije ne čuvaju nadležna ministarstva i nekakvi rendžeri već heroji zavičaja poput Milana i Ćute.

Ispraćaj sa Dupljaka iz Milanovog objektiva.

Sredina oktobra na grebenu Stare. Ujutru je bio blag mraz, prepodne su vitlali oblaci oko nas, da bi se isti u najtoplijem delu dana podigli uz obilne zrake sunca. Dok grabimo uzbrdo ka Midžoru u majicama, još jednom prelazimo iz jednog godišnjeg doba u drugo, i ubrzo ulazimo u gustu kondenzujuću maglu koja je okupirala vrh.

Pogledi su ovaj put izostali sa Midžora ali je planinarski cilj ispunjen – sa dečijom pratnjom smo popeli oba najviša vrha Stare Planine u kraćem jesenjem danu. Bez zadržavanja na vrhu, pored srušene karaule zavijamo na dobro poznati patrolni put. Ubrzo izlazimo iz oblaka dok ispod nas otpočinje igra senki i oblaka po visokim pašnjacima Toplog dola koji se naslućuje u dolini.

Jedan dan – tri godišnja doba na Staroj.

Za sat i po smo se sjurili nazad sa Midžora. Ukupan saldo na kraju dana: 22 kilometra, 1250 metara visinski i neprocenjivih 9 sati boravka u planini. Deca su pokidala.

Do narednog druženja sa ovim predelima neće proći dugo – u iščekivanju zimskih prizora sa grebena Stare planine i reprize današnjeg uspona – na turno skijama.

Miloš i Nebojša Atanacković, Sergej i Ljubiša Mićanović, oktobar 2020. godine.

Flickr: 100 nijansi jeseni na Staroj planini.

Wikiloc: Babin Zub – Vučje jame – Dupljak – Midžor grebenski – nazad putem.

2 thoughts on “Stara Planina. Dupljak.

  1. Super. Bravo! Veliki pozdrav za ekipu od Vrhova Crne Gore !

    Liked by 1 person

  2. Upisana jos jedna tura za sledecu god 🙂

    Like

Leave a Reply to Milos Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close