Durmitor 2018.

Tri su glavna sastojka za uspešno novembarsko planinarenje sa decom u crnogorskim planinama:

  1. Što više sunca i toplote: kretanje otvorenim prostranstvima, grebenarenje ili u ovom konkretnom  slučaju još preciznije „gredenarenje“
  2. Dostupni i ne previše ambiciozni ciljevi, odmaranje i uživanje namesto dugog marširanja. 500 metara visinske po danu – prava mera sa decom za kratki zimski dan!
  3. Domaće priganice sa sirom i medom u ručnom prtljagu. 

Dobrodošli u našu durmitorsku avanturu!

Durmitor Sedlo Sedlena Greda Zabljak Montenegro

Zašto Durmitor?

  • Logistika za planinarenje na Durmitoru ne može biti bolja. Početna tačka za uspon na Sedlu je čak 1908m. Od smeštaja do uspona nema više od 20-tak minuta opuštene vožnje asfaltnim putem kroz predeo nestvarne lepote. 
  • Veliki broj atrakcija se nalazi na veoma malom i dostupnom prostoru. Posle planinarenja ostaje još koji sat za obilazak nekog od brojnih jezera. 
Valovito jezero, Durmitor, Sedlo.
  • Žabljak je vladar letnjeg planinarskog turizma južno od Triglava. To je jedino mesto u Dinarskom području gde ćete tokom letnjih meseci češće čuti neki strani jezik od domaćeg. Ponuda kategorisanog smeštaja je tako ovde daleko veća nego na drugim mestima. Odmor i druženje pored toplog kamina u udobnoj brvnari podjednako su važan deo priče!

Poslednji put sam bio na Durmitoru pre tačno četiri godine. Tada smo Veroljub i ja popeli Prutaš, spustili se na Škrčka jezera i preko prevoja Samar i  Zelenog Vira zatvorili krug. Sutradan smo provozali čuveni Durmitorski biciklistički prsten (koji u to vreme još nije bio u potpunosti asfaltiran).

Iste godine u avgustu smo porodično prošetali do Zelenog Vira nakon splavarenja na Tari.

Sada sam osmislio sledeći plan delovanja:

  • Prvog dana u dolasku ćemo posetiti Jablan jezero i popeti Crvenu gredu
  • Drugog dana ćemo popeti atraktivnu  Sedlenu gredu a zatim popodne obići Vražje i Riblje jezero sa nekropolom stećaka.

Planinski masiv Durmitora se nalazi na severozapadu Crne Gore. Sa severa, zapada i juga je oivičen sa tri moćna planinska kanjona (Tara, Piva i Komarnica). Na istoku se preko prostranog žabljačkog platoa Durmitor nastavlja na Sinjajevinu (Sinjavinu). 

Ono što Durmitor čini posebnim i izdvaja od drugih planina jeste neverovatan kontrast pejzaža na relativno malom prostoru.

  • Južni delovi Nacionalnog parka kroz Dobri Do, a koje preseca panoramski put Žabljak – Trsa nalikuju na mesečev predeo. 
  • Središnji deo masiva sa najvišim vrhom Bobotov Kuk, krase izrazito alpske facete – kombinacija krečnjačkih vrhova i travnatih cirkova („nebeska Soa“, ZupciZeleni vir, Sušica, Škrčka jezera…).
  • Crno, Jablan i Zminje jezero, su okruženi gustim četinarskim šumama.
  • Travnata visoravan istočno od masiva je nalik na preriju i takođe u sebi krije prirodne lepote (Vražje i Riblje jezero, stećci). Na kanjone Tare i Sušice ne treba trošiti reči. 

Potrebne su godine da se ovaj prostor u potpunosti oseti. Ovo je moja treća poseta Durmitoru i daleko sam od toga da mogu da kažem da sam obišao sve.

Crvena Greda 2164m. Jablan jezero.

Crvena greda je markantan visoki plato iznad Crnog jezera, lociran u severnom delu Nacionalnog parka. Do samog platoa vodi uređena planinarska staza na koju je najlakše „zakačiti se“ na proplanku pred Jablan jezerom, prateći kolski put od Momčilovog grada u delu Žabljaka koji se zove Bosača

Pogled na Jablan jezero sa krivudavih serpentina uz grede je možda i najupečatljiviji deo ovog uspona. Staza kasnije prati i samu ivicu platoa, odakle se otvaraju pogledi i na Crno jezero, ali i ogoljene severne strane svih durmitorskih gorostasa na potezu od Savinog do Bobotovog Kuka.

Dužina staze iznosi 4km (2,5h hoda sa 400m visinske razlike) – i kao takva je idealna za poludnevnu akciju ili kratki zimski dan. U prvom delu staza je šumska i utabana a u drugom je delu uz grede je kamenita. 

Sedlena Greda 2227m.

Sedlena Greda (ili samo Sedlo na starijim kartama) je planinski vrh u obliku sedla, a koji dominira nad pašnjacima Dobrog dola.

Iako lako dostupan, nije preterano posećen i rekao bih neopravdano zapostavljen vrh Durmitora a koji nudi možda i najbolju perspektivu na celokupan masiv sa južne strane.

Zajedno sa Ranisavom i Boljskim gredama, Sedlo je južna međa durmitorskog masiva.

Vrh čine dva vrha blizanca, od kojih je viši onaj južniji. Sa istog se pružaju vanserijski pogledi ka Dobrom Dolu, Pešćanskoj doliniStožini, Ranisavi, ka Prutašu, Štitu, Šljemenu i samom Bobotovom Kuku.

Odavde se i planinski masiv Bioča preko kanjona Pive vrlo jasno vidi. 

Južni greben Sedlene grede je nazupčen sa eksponiranim liticama na obe strane. Pri kretanju po istom zahteva se oprez i koncentracija, pogotovo pri prolasku južnom stranom grebena ispod samih stena pri vrhu. Ponosan sam na dečake da su ovu kritičnu deonicu popeli bez straha i poteškoća!

Od prevoja do vrha ima svega 2,5km sa 300m visinske razlike. Zbog tehničkog dela uspona u završnom delu ne treba žuriti,  stoga treba računati na 2 sata do vrha Sedlene grede. 

Vražje i Riblje jezero.

Predeo istočno od samog Durmitora je blago zatalasana visoravan i kao takva pogodna za stočarstvo. Na prvi pogled se čini da u ovoj neobičnoj preriji prožetom katunima i raštrkanim naseljima i nema posebnih atrakcija… 

Nije međutim tako, čak i ova „ravnica“ u sebi krije neobičnu  lepotu, kao potpuni kontrast program strogo planinskim prizorima iz prvog dela dana.

Ovde se nalaze nekoliko jezera od kojih se po neobičnoj boji izdvaja Vražje jezero, dok susedno Riblje jezero krije nekropolu stećaka u svojoj neposrednoj blizini. Kao i uvek, mesta na kojima se nalaze stećci su posebno birana i odišu energijom. 

Stožina i Valovito jezero.

Trećeg dana našeg boravka na Durmitoru, uputili smo se ponovo ka Sedlu ali bez jasnog plana. Klinci su spontano odlučili da ispenjemo i Stožinu, „landmark“ durmitorskog pejzaža, koji zbog svog neobičnog oblika nalik na stog sena stražari nad Pošćenskom dolinom. 

Od asfaltnog puta pa do vrha Stožine njenom, jedino pristupačnom, istočnom stranom ima manje od kilometar ali sa 270m uspona.

Sa Stožine smo se sjurili na Valovito jezero, jedno od tri koja krase ovu dolinu (uz Modro i Srabje jezero). Valovito jezero izbliza deluje još nestvarnije, u tonovima jeseni, uramljeno tepihom požutele trave i kamenjarom. 

Prutaš i Todorov Do.

Boravak na Durmitoru smo zaokružili vožnjom panoramskim putem I kategorije Žabljak – Trsa dalje ka Todorovom dolu, sa pogledima na Sedlenu gredu i Prutaš iz drugačije perspektive.

Sama vožnja kroz ove predele je poslastica za sebe, odavno prepoznata u biciklističkim i bajkerskim komunama. 

Durmitor je ostavio snažan utisak u spektakularnom svetlu i zlatnim tonovima jeseni. Crno jezero namerno nismo posetili (ni) ovaj put, ostavljajući prostora za zimsku bajku na planini: do sledećeg povratka na Žabljak sigurno neće proći nove četiri godine!

Praktične informacije.

Preporuka za smeštaj na Žabljaku:

Family Farm brvnare i apartmani

Trekovi:

Durmitor: Sedlo – Sedlena greda (ceo južni greben)

Durmitor: Bosača – Crvena greda  

Detaljan opis uspona na Crvenu i Sedlenu gredu, Stožinu, Prutaš… (obavezan „bookmark“ na ovu stranicu!)

„Vrhovi Crne Gore“ Predraga Popovića

Još „nestvarnih“ priča sa Durmitora:

Durmitor 2014: Prutaš, Škrka i Durmitorski biciklistički prsten

Tara Rafting i Durmitor za početnike!

Flickr galerija: https://www.flickr.com/gp/jazzm8/A9C12t

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: