Durmitor. Crno jezero, Lokvice.

^{Žabljak, februar 2019/2020. godine}

Durmitor: Šta reći, a ne ponavljati već izrečeno?

Prvi susret sa „pravom planinom“ se za mnoge odigrao upravo na Durmitoru. Alpski vrhovi i dolovi, planinska jezera, guste četinarske šume, mesečevi predeli.

Poslednje ledeno doba je u kombinaciji sa kraškom erozijom posebno ostavilo traga na Durmitoru. Zaostavština lednika se ogleda u brojnim unikatnim reljefnim formama a posebno Prutaša, Šarenih pasova, Sedla i ledničkog cirka Lokvice.

Mreža utabanih markiranih staza na Durmitoru je za balkanske pojmove izuzetna. Leti je moguće špartati sa jednog kraja planine na drugi, ili se odlučiti za inspirativne kružne ture.

Kako međutim sve to izgleda kada pusti durmitorski vrhovi pod teretom snega i leda utonu u duboki zimski san, daleko od sveta? Ili pojednostavljeno, kako doživeti ovu planinu u zimskim uslovima a da pri tome niste ekstremni alpinista?

Sledi opis dve zimske avanture od kojih prva vodi pravo u srce zimske bajke Durmitora, a druga sa bliske ali bezbedne distance promatra njegove najviše vrhove.

Crno Jezero – Lokvice na krpljama.

Dok smo jesenas koračali obodom masiva po durmitorskim gredama, sada smo se obreli međ njegovim bogazima – u nestvarnoj zimskoj bajci u i oko ledničkog cirka Lokvice.

Lokvice su popularno odredište za pešačenje i u letnjim mesecima, pogotovo za ljubitelje prirode bez visokogorskih ambicija. Letnja piknik šetnja od Crnog jezera do katuna (2h) je šansa da se oseti moćan planinski masiv Durmitora bez da se penju neki od njegovih zahtevnih vrhova.

Zimi je naravno kretanje usporenije i Lokvice predstavljaju legitiman planinarski cilj u uslovima nakon svežih snežnih padavina. Od rampe na jezeru do silaska u dno ledničkog cirka nam je bilo potrebno dobrih 4 sata hoda tog 9. februara 2019. godine.

Valoviti teren je bio prilika da se ponovo isprobaju krplje.

Krplje ne samo da minimizuju propadanje i tako štede energiju, već sprečavaju da planinarska obuća bude u direktnom kontaktu sa hladnoćom i vlagom – itekako bitan faktor za celodnevne ili višednevne avanture u snegu.

Teren do samih Lokvica sporo dobija na visini, i bogat je oblicima kraške erozije: zimski trek tako prolazi kroz kraške valove i vrtače pri čemu se više puta ponovo gubi na visini.

Prvi deo uspona krivuda kroz gustu četinarsku šumu iznad samog jezera. Nakon izbijanja na čistinu, potrebno je pomno pratiti navigaciju i slediti udolinu koja prolazi ispod padina Međeda sa jedne i Čvorovog bogaza sa druge strane.

Uskoro će se ukazati moćan prizor: duboki lednički cirk sa “uspavanim” katunom poviše istog, u devičanski netaknutom snežnom prelivu bez bilo kakvih ljudskih tragova. To su Lokvice.

Saldo akcije je i pored neispenjanih vrhova izašao na značajnih 15km sa 800m penjanja u svežem snegu. Proveli smo 12 fantastičnih sati u netaknutoj zimskoj divljini.

Ski-Touring šetnja grebenom Savinog Kuka.

Za naredno jutro pre povratka kući smo se opredelili za kratku skitouring šetnju grebenom Savinog kuka. Kako smo i ovaj put bili smešteni u fantastičnim brvnarama “Family Farm” na svega 250 metara od podnožja skijališta, na skijama smo krenuli takoreći pravo iz spavaće sobe.

Moguća su dva scenarija – kondiciono spremni planinari željni treninga će započeti uspon „od nule“ preko skijaške staze. Kome se mnogo ne rani, može da odspava koji sat duže i veći deo napora prepusti žičari ski centra; preostaće samo savladavanje poslednjih par stotina metara uspona od vrha skijališta do vrha planine (ukoliko su vremenski uslovi povoljni i žičara je u funkciji celom dužinom).

Šta je ski-touring i kakve su to “turno skije”? Da li je to isto što i “nordijsko ski trčanje”?

Turno skijanje nije ni nordijsko ni alpsko skijanje već njihov zajednički imenilac i istorijska prethodnica. Same skije su alpske (akcenat na maloj težini a ne na tvrdoći daske) dok su vezovi nalik nordijskim (peta se uzbrdo podiže a na spustu je fiksna).

Nordijsko kao i potonje alpsko zahtevaju pripremljenu stazu ili u najmanju ruku  “špuru”. Nasuprot tome turno skije su, kako i samo ime kaže, tradicionalno zimsko prevozno sredstvo kroz divlje predele koje svoje korene vuče još od davnina, mnogo pre nego što su na planinama osvanule uspinjače i ski-liftovi.

Savin Kuk je preporuka za sve koji se tek upuštaju u ovaj sport jer blizina skijališta nudi osećaj bezbednosti. Nasuprot blizini civilizacije, prizori sa grebena ostavljaju bez daha i nude potpuni, alpski doživljaj moćne planine!

Od poslednje stanice uspinjače ne treba ići pravo na vrh “via normale” već produžiti ulevo do ivice grebena, a potom prateći greben produžiti ka vrhu.

Skijanje nazad po slobodnom izboru i prema nivou skijaškog umeća. Moguće je spustiti se nazad kroz strmi Kotao između Savinog Kuka i Šljemena i potom uređenim ski stazama, ili alternativno, direkt sa vrha dole preko Čiste strane.

Jugoistočna orijentacija i grebenska pozicija svakako nisu aduti koji obećavaju dugotrajnu mekanu podlogu tako da treba biti oprezan i dati prednost spustu preko staza ako niste u pratnji iskusnog lokalca koji ume da proceni trenutno stanje.

Aleksandar Bzdušok i Nebojša Atanacković, februar 2019.

Wikiloc: Na krpljama od Crnog jezera do Lokvica, februar 2019. godine