Zagori (Ζαγορι).

Zagori (Zagorochoria) je oblast na severu Grčke, koju čini 46 sela u kamenu smeštenih u bajkovitom planinskom predelu severnog Pinda.

Za mnoge Grke, Zagori je najlepši deo Grčke, jer morskih ostrva i zaliva ima na stotine, a Zagori je samo jedan.

Nakon letovanja na Skopelosu (a kome je prethodio uspon na Olimp) poželeo sam da decu i sebe počastim još jednom avanturom u grčkim planinama. Izbor je pao na Zagori u pokrajini Epir.

Očekivao sam netaknutu prirodu, visoke planine i najdublji klanac na svetu, Vikos – po kome je Zagori poznat u svetskim krugovima. Ono što nisam znao i što me je potpuno očaralo su savršeno očuvana kamena sela koja datiraju iz XVIII veka, međusobno povezana isto tako kamenim putevima, stepenicama i mostićima.

Greece 2017

Kao da me je neko bacio u neku legendu! – pomislio sam. Zagori je svojevrsno istorijsko putovanje koje modernizacija nije uspela da naruši, jer i najmanji detalj u Zagoriju je od kamena.

Otkud sve ovo ovde? – pitao sam se. I polako, korak po korak, sklapao slagalicu istorije ovih krajeva koja počinje davno, još kada su se stari Sloveni uopšte doselili na Balkansko poluostrvo.

Sloveni u ranom srednjem veku zaposedaju ravnice i doline, mesta pogodna za zemljoradnju, a zatečeno, stočarsko stanovništvo asimiliraju ili potiskuju u visoke planine. Ti pastiri i stočari su bili starosedeoci koji su govorili romejskim jezikom (poput Dačana, današnjih Rumuna). Zbog jezičke sličnosti stiču i istovetan naziv – Vlasi (Vlachs). Vlasi u današnjoj Grčkoj tako naseljavaju nepristupačne Pindske planine i do dana današnjeg, iako su izgubili jezik, zadržavaju svoje izvorne običaje.

Greece 2017

U srednjem veku, oblast Epira često menja gospodare, kratko vreme je pripadao i Dušanovom carstvu. Prepliću se slovenski, helenski i vlaški uticaji na malom prostoru – ovekovečeni i u toponimima koje ovde srećemo. I sama reč Zagori je slovenskog porekla i znači isto što i kod nas: Zagorje. Vodomatis, žila kucavica Epira koja izvire u klancu Vikosu u prevodu znači „Majka Voda“. Kapesovo, Cepelovo, Vezica samo su neka od imena zagorskih sela.

Greece 2017

Epir, nekadašnja despotovina, poslednje zapadno dvorište Vizantije, među poslednjima potpada pod osmansku vlast a poslednje biva oslobođeno i to tek u Balkanskim ratovima. Danas su Janjina i Epir delovi Grčke sa najbolje očuvanim orijentalnim nasleđem.

Međutim tokom osmanska vladavine, Epir uspeva da održi visok stepen autonomije, koji će doprineti ekonomskom razvoju. Kao i njihovi prethodnici Sloveni, i Turci se na prvom mestu interesuju za obradive predele, gde mogu da uspostave svoj spahijski sistem uprave. Tako da planinski Zagori njima nije bio preterano interesantan.

I tako kad stavimo u isti lonac:

  1. snalažljive Vlahe u zabačenom planinskom predelu
  2. autonomiju Epira za vreme Osmanlija
  3. tradicionalno zahvalan geografski položaj Grčke

dolazimo i do odgovora otkud ovde ovoliko bogatstvo još pre tri stoleća.

Zagorani su se izdigli kao najveća logistička sila u tadašnjem carstvu. Vrednim radom su iskrojili mrežu karavana od Stambola do Beča i od Janjine do Bukurešta. Otvorili su ispostave u svim gradovima Balkana i prateću trgovačku mrežu (Cincari? Da, to su oni!). Zagori je funkcionisao kao neka „planinska Dubrovačka Republika“. A kako su tradiconalno bili majstori klesarskog zanata, vekovima prinuđeni na ograničene resurse, višak vrednosti se u XVIII veku pretočio u spektakularnu mrežu puteva i mostova u samoj postojbini.

Zagori-11

XIX vek sa sobom donosi raspad Osmanske države na Balkanu, stvaraju se nacionalne države, dolazi železnica. Vlaški karavani tonu u zaborav a njihova sela i mostovi u kamenu bivaju (srećom) izdvojeni od kursa modernizacije. Ovde partizani i slične gerile u XX veku nalaze prirodno utočište, u Drugom svetskom ratu je tako nažalost porušen veliki broj ćuprija po Zagoriju, ali je njihov prvobitan broj toliko velik, da i do današnjeg dana postoji pedesetak sačuvanih.

Zagori-16

Zagori je nakon rata slepo crevo Grčke, na granici sa neprijateljskom, samo-izolovanom Albanijom. Njegovi stanovnici traže spas u pečalbi, najčešće kao gastarbajteri u Nemačkoj.

Grčka vlada osamdesetih godina pokreće program revitalizacije zagorskih sela. Zagori postaje popularno turističko odredište za Atinjane, a prirodne lepote su magnet za goste iz celog sveta.

Zagori Xtra-4

Zagori je geografski organizovan u tri nivoa i tako ga treba pohoditi:

  • Duh i Telo Zagorija su njegova spektakularna sela u kamenu isprepletana i povezana kamenim putevima, stepenicama i mostovima;

Greece 2017

  • Srce Zagorija je smaragdno zelena reka Vodomatis (Βοϊδομάτη) koja izvire u veličanstvenom klancu Vikos 

Greece 2017

  • Nebeski stražar Zagorija je moćna planina Timfi sa vrhovima od 2500m, Gamila i Astraka  („tornjevi iznad Papiga“) i čarobno jezero Drakolimni na ivici planine.

Greece 2017

Duh i Telo: „Tri sela, četiri mosta i jedan klanac“: Vitsa – Kukuli – Kipi – koritom reke nazad u Vitsu: Tipičan Zagori spakovan u 12 kilometara pešačenja.

Za prvu bazu u Zagoriju odabrao sam živopisno selo Vitsa (Vezitsa). Vitsa je odlično pozicionirana na samom ulasku u Zagori iz pravca Janjine, nedaleko od mondenskog Monodendri, koji sam u startu hteo da izbegnem. Iz Monodendrija kreće glavni krak silaska u klanac na putu do Vikosa, što Monodendri čini popularnijim od drugih sela, sa najviše hotela i stranih turista.

U Vitsi je nasuprot tome, sve kao i pre sto godina: Dekice sede u bifeu ispod platana na pjaci, a ujutru nas umesto budilnika budi dvosatna liturgija iz obližnjeg manastira. Kao i iz Monodendrija, i iz Vitse se jednostavno silazi u Vikoski klanac (via „Vitsa Steps“) samo je prolazak kroz ceo klanac odavde nešto duži.

Mi nismo pešačili ka klancu, već kroz tradicionalna sela, prelazeći pri tome preko četiri karakteristična zagorska mosta iz XVIII veka: Misiu (Missoiu), Kokorou (Kokkorou), Kalogeriko i Kontodimou. Obišli smo sela Vitsa, Koukuli i Kipi. U krug je moguće uključiti i četvrto selo – Dilofo – koje smo zbog vrućine na kraju preskočili. Svi putevi su perfektno označeni. Potrefilo se da se isti dan održavao i čuveni letnji Zagori maraton.

Zagori Xtra-1Greece 2017Greece 2017Greece 2017Greece 2017Greece 2017

Vrućina nas je pošteno umorila i pored brojnih pauza u selima.

Nakon predaha, u drugom delu dugog letnjeg dana smo se autom prebacili iz sela Vitsa u severni deo Zagorija – u selo zanimljivog imena Papigo (Papigko).

Na putu do Papiga, automobilom smo obišli lako pristupačni vidikovac Oxia kako bismo iz ptičje perspektive osmotrili čuveni klanac Vikos. Šetnju samim Vikosom (20-tak kilometara) sam ostavio za neko drugo godišnje doba.

Greece 2017

Papigo (Papigko) je ostavio jak utisak. Prespavali smo u velikom, Makro Papigu da bismo sutradan iz malog, Mikro Papiga u zoru krenuli pešaka gore u planinu.

Greece 2017

Nebeski stražari: „Šetnja do ivice sveta“ Mikro Papigko – Planinarski dom Astraka – Jezero Drakolimni – Planinarski dom Astraka.

Uspon od Papiga do planinarskog doma traje između 3 i 4 časa pri čemu se savladava skoro 1000m visinske razlike u dužini od 6 km. Staza je savršeno označena sa nekoliko izvora pitke vode.

Sam dom Astraka Refuge se nalazi na samom ulazu u masiv, u perfektnom je stanju, renoviran, čist i održavan. Odavde polaze usponi na okolne vrhove Astraka i Gamila, ali i ka nestvarnom jezeru Drakolimni, gde smo se i mi uputili, nakon ručka i predaha.

Greece 2017

Jezero Drakolimni je kulminacija cele priče o Zagoriju. Nestvaran prizor. Smešteno je na visini od 2100 metara nadmorske visine doslovno na ivici planine.

Zagori-51

Na samo par stotina metara od jezera, čitava planina se strmo obrušava ka severu. Zamislite Trem ali sa jezerom nadomak samog vrha. Ambis je dubok preko 500 metara.

Zagori-44

Pindos je magičan. Divokoze, konji i ovce u pustom predelu netaknute prirode u letnjem ruhu žuto-zelenih tonova.

Greece 2017Greece 2017Greece 2017Greece 2017

Povratak do planinarskog doma je kratak, ali prepun gore prikazanih utisaka. U dom stižemo oko 18 časova na zasluženi odmor i uživanje u smiraju dana u planini.

Greece 2017Greece 2017

Klinci tamane bolonjeze dok ja krojim plan za sutrašnji, poslednji dan, u kome treba nekako i stići do Beograda. Videli smo planinu, sela i klanac (od gore), ali me je kopkalo što nisam dotakao vodeni element Zagorija.

Srce: „Izgubljeni raj“ Rafting na smaragdno zelenoj reci Vodomatis kroz prirodne aleje platana i hrastova.

Zagori-71

Ustajemo rano oko 6 po grčkom vremenu. Nakon brzog dvosatnog spusta u Mikro Papigo, gde smo prethodno jutro na ulazu u selo ostavili naš automobil,  krenuli smo dalje do samog sela Vikos sa idejom da se spustimo u klanac i kada ga već nismo prehodali, makar overimo izvore reke Vodomatis. Dok se vozimo, polako shvatam da će to oduzeti previše vremena.

Na mostu preko Vodomatisa između sela Aristi i Papigo slučajno zatičemo ljude koji kreću na rafting. Prišao sam jednom od organizatora za osnovne informacije o spustu. „Ima mesta u čamcu, možete sa nama. 20 Eur po osobi“.

Ali ja kao za inat nemam dovoljno gotovine pri ruci, samo kartice. „Ma platićeš kad stigneš u Beograd, pusti mi preko računa“.

Zbog ovog fantastičnog, domaćinskog stava smesta odlazimo na rafting. Ispostaviće se da su naš organizator i skiper, Hristos i Lukas, svojevremeno bili reprezentativci i prvaci Grčke u kajaku.

Rafting na Vodomatisu nije adrenalinska atrakcija, ali nakon dva dana hodanja nema boljeg načina da se osvežite i upoznate Zagori i sa vode.

Zagori-76

Vodomatis je po mnogo čemu poseban. Najčistija reka u Evropi. Jedina reka u Grčkoj koja teče ka severu.
Apsolutno pogodan i za kajak (na mirnim vodama) u letnjim mesecima. Previše frišak za kupanje za razliku od Drakolimnija.

Zagori-78

Tačno u 14:00 se završila naša dvoipodnevna zagorska avantura. Iskoristili smo svaki minut. U taverni u Aristiju stajemo po gibanicu sa sirom (vrhunska!) i samo sa tehničkim pauzama vozim pravo za Beograd u koji stižemo u 23:30 (po našem vremenu) isti dan. Vredelo je!

Flickr galerija slika: https://www.flickr.com/gp/jazzm8/21Ly25

Praktične informacije.

Preporuka za smeštaj – Vitsa: Hotel En Chora Vezitsa (četvorokrevetna soba sa doručkom: 60 Eur).

Rafting u Zagoriju: Active Nature

Topografska karta ZAGORI – potražiti u hotelu u izdanju ANAVASI ili kupiti online na anavasi.gr

Planinarski dom Astraka Refuge: obavezno rezervisati preko interneta barem par dana unapred (spavanje 13 eur po osobi).

Vitsa – Koukouli – Kipoi – Vitsa:

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=19038866

Mikro Papigo – Astraka Refuge – Drakolimni – Astraka Refuge:

https://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=19039210

 

One Comment

Add yours →

  1. Nestvarna it is! 🙂

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: