Termini poput “magično” i “nestvarno” zvuče kao kliše, sve dok se krajem oktobra ne zakorači u srce Triglavskog narodnog parka…
A ako bih od svih ovih 200+ mesta od Alpa do Olimpa morao da se odlučim za samo jedno, to bi bila Dolina Triglavskih jezera.
Treća put sam ovde. Prvi put u pravom sudaru jeseni i zime – sneg i ožarene macesne u istom kadru! Nikad ovoliko vode u jezerima. Kao da je početak proleća a ne kraj jeseni. Donje i gornje Dvojno jezero spojeni u jedno, kako ime nalaže.
Trasa je slična kao prilikom prve posete. Početna tačka Planina Blato iznad Bohinja. Preko planine Jezero i Dednog polja do planine Ovčarija.
Vredi se posetiti, planina na slovenačkom nije nikakvo brdo ili vrh, već znači katun. To su pastirske kolibe gde se preko leta sa stokom boravi u planini.
Od Ovčarije se račvaju planinarske staze. Suprotno prvoj poseti, sad smo u odlasku produžili obodom planine (čez Prode) do Dvojnog i zatim do Ledvičkog jezera. U povratku smo prevalili preko grebena Tičarice (čez Štapce).
gpx: Planina Blato – Koča na Triglavskih jezerih (čez Prode).
gpx: Planina Jezero – Štapce – Dvojno jezero.
Ukupno, oko 24 kilometra sa oko 1100m visinski u danu koji je proleteo u trenu. Jer zapravo stao nisam, u stalnom pokretu i potrazi za prizorima.
Kada se nakon tri sata hoda od planine Blato konačno ukaže jezero, uzbuđenje je na vrhuncu. Prizor Koče na Triglavskih jezer, sa grebenom Velikog Špičja u pozadini, nikad nije isti!
Dolina Triglavskih jezera je daleko od sveta. Odavde se ne vide gradovi i doline kao sa obližnjih vrhova. Dominira osećaj izolovanosti od ljudskog okruženja u kome obitavamo. Makar se to svodilo na samo nekoliko sati u masivu.
28. oktobar 2025. godine u Dolini jezera je bio taj neophodan iskorak u večno, nepromenjivo i čisto: duševna ispaša pred nadolazeće, sivotne zimske dane u ravnici. Dan će biti sve kraći, sunca sve manje, a planine sve dalje. Vredelo je nahraniti se prizorima.
Staza od Koče na Dvojnom jezeru produžava dalje do Ledvica, i duga je oko tri kilometra tokom kojih se blago uzdiže sa 1670m na 1880m visine.
Koračamo kroz vatrene tonove proređene alpske šume. Macesna ili ariš (larix decidua) je zaštitni znak doline Triglavskih jezera. Ovo drvo je najviše zaslužno za nestvarne prizore koje ovde zatičemo u poznu jesen. To je jedini “igličavac” čije četine pred zimu žute, i naposletku opadaju. Obično se to desi uz mraz i jesenje kiše.
Katkad sneg porani, a jesen okasni. I tada se dogode retki prizori poput današnjih.
Gore, “na Ledvicah” vlada već prava zima. Podnevna temperatura kroz zubato sunce je i dalje u minusu jer na ovim visinama duva jak vetar. Po snežnim nametima poviše jezera, već bi se moglo i skijati. Uskoro će i plavetnilo jezera nestati pod debelim slojem leda.
Tačno u 13 časova, po zimskom časovniku, okrećemo nazad. Do parkinga nas deli 12 kilometara, a završnu klapu prizora pružiće uspon od Dvojnog jezera do grebena Tičarice. Za ptičju perspektivu se ipak moramo potruditi sami, jer upotreba drona je strogo zabranjena na prostoru Triglavaskog narodnog parka. Zujanje letelice ne bi samo trajno proteralo retke vrste ptica, ono bi nepotrebno pokvarilo tišinu spokojnog okruženja. Ovde su čak i tragovi bojne iz I svetskog rata gotovo neprimetni, iako se ista odvijala upravo po obodu ove krajine (planina Bogatin, Krn).
Poznojesenji dan, po zimskom računanju vremena, veoma je kratak. Držimo jak tempo hoda u povratku i do parkinga stižemo pre mraka. Društvo mi je i danas pravio dragi prijatelj i domaćin u Kranjskoj gori – Marjan Trampuš. U protekloj deceniji, zajedno smo bili na Triglavu, Brezovici, Đeravici, Talima iznad Kolašina i konačno, u magičnoj Dolini Triglavskih jezera. Marjan je dohvatio volan po uskom planinskom putu iznad Bohinja, kako bih se koliko toliko odmorio i pripremio za višesatnu vožnju do Beograda u koji stižem isti dan pre ponoći….
Boravak u masivu je ponovo maksimizovan do krajnjih granica, carpe diem u punom smislu te reči!
Otkrivanje prirodnih lepota Slovenije je, kako čitaoci mogu da primete, u punom zamahu.
Nadam se da će i 2026. proteći sa što više dana u deželi jer ona brojne lepote krije, ali isto tako, pleni organizacijom i smirenošću. Sve to ima lekovito dejstvo u poražavajućim društvenim okolnostima kod kuće.
Marjan i Nebojša, Triglavski narodni park, oktobar 2025. godine
NESTVARNA MESTA. 