Monumentalni, kolosalni, jedinstveni, Komovi ne prestaju da raspiruju znatiželju. Ali ne toliko sa ciljem da se ponovo dohvati neki od tri markantna vrha na njegovoj kruni. Mnogo više me nosi želja da Komove sagledam iz nekog novog ugla promatranja, jer Komove krasi izuzetna prominentnost. “Dežurni dispečeri crnogorskog horizonta” je kovanica koju često upotrebljavam. Prosto nema planine sa koje se ne vide.
Mojan, Planinica, Bjelasička Lisa, Kučki Maglič i Crna planina – sa ovih mesta pogled na Komove posebno je efektan. I sve sam ih obišao u prethodnoj deceniji. Sa izuzetkom Bjelasice, sve nabrojane perspektive su južne.
Postoji još jedan pogled na Komove, koji, ispostaviće se, nadilazi sve do sada viđeno. To je pogled sa zapada, sa travnatog grebena na karti označenog kao Strmenice.
Mramorna dijadema Kuča i Vasojevića se izrazito skladno nadovezuje na Rogamsko bilo iznad drevnih katuna Velja Rupa, Pričelje i Margarita.
Za ovu maestralnu tačku sam saznao od dragog prijatelja Predraga Popovića iz Kolašina. Predrag je pasionirani planinar i zaljubljenik u Crnu Goru. Predraga krasi preciznost, sistematičnost ali nadasve iskrena i neiskvarena želja deljenja saznanja.
Odlazak na Strmenice preko Bjelasice jednog toplog oktobarskog dana a nakon godina dopisivanja, bila je prilika da Predrag i ja konačno odemo zajedno u planinu. Sunčano poslepodne na magičnom grebenu beše grandiozno finalne jednog veličanstvenog dana!
Sad naravno sledi logično pitanje: Kako doći ovde? Uslovni odgovor je – vrlo lako, ako na raspolaganju imate terensko vozilo, iskusnog vozača i jak motiv da se preko sat vremena vozite uzbrdo teškim kolskim putem od Opasanice. Planinarenje se u tom slučaju svodi na skromnu šetnju od par stotina metara do najviše tačke grebena.
Činjenica da ovde, ovako visoko, na skoro 2000m nadmorske postoji put me dodatno stavlja u rebus. Šta više, pod samim grebenom leži još uvek aktivni (vikend)-katun Velja Rupa, rekao bih, jedan od zabačenijih katuna u crnogorskim planinama uopšte.
Pogled sa Strmenica na Komove je onaj zlata vredan, međutim i pogled na drugu stranu ka Torni i ostatku Crne Gore pobudiće impresije i emocije, pogotovo u predvečernji zlatni sat.
Ka jugu se otvara pogled ka Kučima – neizostavni Maglič viđen preko Kurlaja, Kozelja i Turjaka krasi južnu razglednicu sa Strmenica.
Ćafa od Pričelja između Rogamskog vrha i Suvovrha nije samo geografska odrednica koja razdvaja severni od južnog prostora Komova. To je i vekovna međa koja razdvaja zone izdiga plemena Kuča na jugu od plemena Vasojevića na severu.
Prostor oko Strmenica deo je Ljevorečke planine. Ovde nema krša, kraj je veoma bogat vodom, šumom i pašnjacima te je od davnina izrazito povoljan za nomadsko stočarstvo. Na mapi uočavamo pozamašan broj katuna, od koji su mnogi i dalje aktivni, unatoč dislociranosti i iseljavanju stanovništva u velike gradove.
Prava priča iz ovog kraja tek će uslediti. Izlazak na Strmenice terencem samo je izvidnica za hodačke poduhvate. U glavi mi je prelazak celog grebena Strmenica i Rogamskog bila dalje ka Pričelju i Suvovrhu.
Sa dragim prijateljem iz Kolašina sve to je izvodljvo.
Prostor zapadno od Komova je zbog teže pristupnih puteva u potpunosti zapostavljen i lišen posetilaca iz daleka. Vode ovde ima u izobilju, a teren je zahvalan za orijentaciju i kretanje. Za poklonike planinskog trčanja čini mi se da je “Terra Holmia” obećana zemlja.
Možda će baš ova priča i prizori pobuditi interesovanje?
Predrag i Nebojša, oktobar 2024. godine
NESTVARNA MESTA. 