Ribna jezera se nalaze u jugoistočnom delu prostranog masiva Rile. Kada se od Rilskog manastira produži dalje, asfalt završava na popularnom izletištu Kirilova poljana. Dublje u planinu, kroz klisuru Manastirske reke, produžava kolski put lošijeg kvaliteta.
Ceo ovaj potez je proglašen za prirodni rezervat Rilskog manastira. Kolski put je dug 9 kilometara i završava na lokalitetu Tiha Rila na nadmorskoj visini od 2100m. Tu prestaje i pojas crnogorične šume, dok dalje u masiv vijuga dobro obeležena pešačka staza.
Još jednu etažu više i sat hoda dalje, i nadomak smo Ribnih jezera (Ribni ezera). Pod vrhovima koji dosežu 2700m visine (Kanarata) lednici su oblikovali cirk sa dva planinska jezera.
Između njih se smestio istoimeni planinarski dom na nadmorskoj visini od 2350 metara iznad mora.
Visoko locirane hiže po Rili i Pirinu su poslednjih godina omiljena usputna stanica na putu do Egeja. Konačišta iznad 2000 metara do kojih je moguće dobaciti još isti dan peške, popeti vrhove sutradan i nastaviti put, postali su recept putovanja na more.
Bugarska je u tom smislu bogom dana. Njeni prostrani planinski masivi se postepeno izdižu iz doline i lako su pristupačni. Pre par godina smo bili na Tevnom jezeru, a prošle godine smo prenoćili na samoj Musali.
Tada je u pomoć pritekao i sistem vertikalnog transporta. Ovaj put je skoro sve bilo na noge lagane. 12 kilometara sa oko 800 metara visinske razlike dele Hižu Ribna ezera od kraja puta na Kirilovoj poljani i moguće ih je isprašiti za manje od tri sata. Sa pravim terenskim vozilom uspon se svodi tek na njegov poslednji deo od Tihe Rile.
U domu gore, na prohladnih petnaest stepeni početkom jula meseca, dočekao me je domaćin Asen koji ovde sa širom familijom boravi od maja do oktobra. Planinarski domovi (“hiže”) u Bugarskoj datiraju iz perioda komunizma, i tada su građeni kao višenamenski strateški objekti. U mirna vremena služe za rekreaciju i edukaciju stanovništva, a u slučaju rata mogu da posluže kao rezervni položaj u slučaju invazije – planinski masiv Rile se nalazi u samom srcu Bugarske.
Radni dan je, i drugih planinara gotovo da i nema – prilično nezamislivo na nekim drugim mestima. Za Ribna jezera malo ko je i čuo van Bugarske. Čak i Bugari čini mi se ovamo ne hrle previše. Na saznanju za ove prostore imam da zahvalim kome drugom do dragim Nišlijama, njima je Bugarska blizu.
Od hiže je moguće zatvoriti atraktivan planinarski krug, a koji zahvata ceo greben oko vrha Kanarata sa pogledom ka jezerima iz ptičje perspektive. Pogled odozgo, usuđujem se da kažem, izlazi na crtu pogledu na Trnovačko jezero sa grebena Trzivke – samo što ovde zagarantovano nećete sresti nikoga – osim Asenovih konja koji tumaraju okolnim ispašama.
Po silasku sa grebena Kanarate, otvoriće se i pogled na još jedno, Sinjoto jezero – koje je ime dobilo po intenzivnoj plavoj boji. Na jugu se ocrtava mramorno bilo Pirina – Končeto, Kutelo. I tamo smo bili i to u svitanje jednog prošlog leta.
Za ceo krug je potrebno odvojiti 4 sata. Poželjno je pratiti smer kazaljke. Staza je jasno uočljiva i bezbedna, samo je u delu izlaska na sam vrh potrebno prelaziti preko krupnog kamenja. Moguće je po želji dobaciti i do još nekog okolnog vrha, ili dohvatiti još neko od brojnih jezera.
Jutro za pamćenje u zaboravljenom kutku Bugarske je nakon povratka u civilizaciju začinjeno odličnom pastrmkom iz Rilske reke. Posetu manastiru svesno sam ostavio za neko drugo godišnje doba, kada je u i oko njega značajno manje posetilaca…
GPX: Hiža Ribni Ezera – Kanarata Loop
Hvala Marku Miloševiću (PD Mosor, Niš).
Rila, jul 2024. godine.
NESTVARNA MESTA. 