Durmitorska transverzala.

^{Žabljak, septembar 2021. godine}

Travers = Kretanje od tačke A do tačke B, bez povratka na početnu tačku. Najlepši i najzahvalniji način savladavanja prostora.

Prvog dana septembarskog boravka na Durmitoru, opredelili smo se za “klasičan” program – Bobotov kuk i njegovo okruženje sa prevoja Sedlo.

Škrčki pogled jeste jedan od aduta uspona na najviši vrh Durmitora, ali najlepši pogled na Škrku se ipak pruža sa Planinice.

Planinica “tamo i nazad” od Bosače je delovalo i suviše jednostavno. Kad već promatramo jezero iz perspektive sokola, red je da se i u njemu okupamo. A kad smo već u Škrki, onda ni Prutaš nije daleko. Dva puta sam bio na meni omiljenom Prutašu ali uvek u jutarnjem svetlu, nikako posle podne.

I tako je nastala Durmitorska transverzala – savršeni program za drugi dan na Durmitoru i sklapanje šire slike prostora ovog planinskog masiva.

Zminje jezero 1550m – Donja i gornja Ališnica – Planinica 2330m – Škrčko jezero 1690m – Prutaš 2393m – Škrčko ždrijelo – Šarban 1700m.

Dužina treka: 19km, akumulirani uspon 1750m, trajanje: 12h.

Prvi jutarnji utisak na treku ostavlja smrčeva šuma Nacionalnog parka, kroz koju se ukazuje silueta gorostasne Crvene grede. U dubini šume se smestilo još jedno durmitorsko gorsko oko – Zminje jezero.

U šumi su nažalost primetni tragovi lakih terenskih vozila na mestu na kojima bi apsolutno morala biti zabranjena. Dobro markirana i razgažena staza produžava uzbrdo kroz šumu. Nakon prolaska kroz napušteno katunište Crepulj poljane, staza pravi nekoliko serpentina i doseže visoki stočarski plato Donje Ališnice.

Ališnica je prostrana lednička udolina, tradicionalni prostor za ispašu, iz vremena dok se na Durmitoru još obilato izdizalo sa stokom u planinu. Stari katun u Ališnici je oronuo i opusteo, ali predstavlja svedočanstvo načina života predaka.

Staza do Planinice je sve vreme pregledna i razgažena (pogodna i za lakšu obuću). Komotno se može pružiti korak i na vršni greben izaći brže od tri i po sata kako sugerišu putokazi od Zminjeg jezera.

Na prevoju Međeđe ždrijelo račvaju se pešački putevi: grebenom zavija slabije uočljiv single-trail ka samom grebenu Planinice, dok drugi krak produžava dole, i u širokom luku, preko Botuna, silazi na Škrčko jezero.

Livadasti vrh Planinice nije od interesa za bilo kakvo zadržavanje. Pravi prizori će uslediti kad se produži do ivice grebena. Otvara se pogled ka Škrčkom jezeru i kamenoj gromadi Bezimenog vrha i Bobotovog kuka u isto vreme.

Silazak u Škrku je glavni izazov transverzale. Umesto okolo, preko Botuna, krenuli smo direkt dole kroz Sulundar, slabije uočljivom, ali ipak markiranom stazom. Staza je strma, ali u uslovima suvog vremena apsolutno bezbedna. Korak treba da bude spor i strpljiv. Iako se jezero čini nadomak, potrebna su i cela dva sata pažljivog silaska, da bi se savladala negativna visinska razlika od 600m između Planinice i Škrčkog jezera.

Prutaš je viši od Planinice (2393m naspram 2330m). Nakon 600m silaska, predstoji još 700m uspona u drugom delu dana.

Tajming je srećom bio idealan – još tri sata svetla biće više nego dovoljna da se ponovo vinemo visoko.

Septembar je pravo vreme za akcije poput današnje. Temperature u planini su prijatne, a dan je dovoljno dug da se ispune ambiciozni ciljevi i dosegnu atrakcije. Stabilno vreme je imperativ.

Da smo kojim slučajem sa Planinice sišli umorniji ili koji sat kasnije, ili je došlo do promene vremena – prečica preko Škrčkog ždrijela predstavljala bi razuman izbor. Mreža utabanih planinarskih staza na Durmitoru daje sijaset mogućnosti za kreiranje kreativnih ruta kroz planinu sa mogućnošću skraćenja kada to narede okolnosti.

Nakon obnavljanja zaliha vode kod Planinarskog doma u Škrki, produžili smo dalje stazom ka severu. Smer ka Prutašu se ubrzo račva udesno i brzo dobija na visini. Teren je u donjem delu uspona manje gostoljubiv: stena, sipar, krupno kamenje. Orijentacija terena je zato povoljna: u popodnevnim satima, na najstrmijem delu transverzale dominira senka.

Tridesetak minuta je dovoljno da se izađe iz kamenjara i dohvate travnate padine Prutaškog dola. Podloga je sada daleko prijatnija, ali nagib ne popušta, naprotiv. Noge su sve teže, ali pogledi iz koraka u korak mame uzdahe i kompenzuju umor.

Na Prutašu uživamo u pogledima i u sporom ritmu krećemo dole. Svetlo se uskoro preliva preko Dobrog dola i grebena Škrčkog ždrijela: kulminacija prizora kakva samo na Durmitoru biti može…

U stopu smo pratili sunce tog 25. septembra 2021. na Durmitoru. Od jutarnjeg obrisa Crvene grede u vodi Zminjeg jezera do večernjeg rumenila na Sedlenoj gredi.

Durmitorska transverzala najbolje dočarava vanserijski geodiverzitet Durmitora. Četinarske šume, ledničke udoline, stenovite litice, travnati cirkovi, duboki kanjoni i nestvarno jezero. Sve to je moguće doživeti u jednom dugom danu, kretajući se isključivo markiranim stazama.

Aleksandar, Slaviša, Ljubiša i Nebojša, Žabljak, septembar 2021. godine.

Wikiloc: Durmitorska transverzala: Zminje jezero – Planinica – Škrka – Prutaš.