Рила. Мусала.

Musala – reč arapskog porekla sa značenjem “bliže Bogu (Alahu), mesto za molitvu”.

I pored otomanskog korena, Musala se imenom provukla kroz bugarsku nacionalnu renesansu i socijalizam – za razliku od, na primer planine Balkan i njenog najvišeg vrha Botev. Isti je do 1950. nosio drugo ime – Jomrukčal.

U različitosti leži bogatstvo: Musala (2925m) nije samo najviši vrh Bugarske, to je najviši vrh celog Balkanskog poluostrva a čija esencija jeste upravo to – različitost.

Vrh je dakle Musala a planina je Rila – od slovenskog glagola “riti”. Stari pesnik je pri tome mislio na element vode koja je izrila preko 200 glacijalnih jezera na Rili i bezbroj vodotokova koji ova jezera povezuju po najčešće kaskadnom principu.

Rila zauzima centralni položaj Bugarske, i ona je orografsko čvorište cele zemlje. Velike reke Marica, Iskar i Mesta izviru na malom prostoru centralne Rile. Rila je uz Pirin očekivano vododelnica Crnomorskog i Egejskog sliva, i logično klimatska brana mediteranske i kontinentalne klime.

Kada se prilazi planinama Bugarske, primetno je nema pravog uspona, krivina i serpentina. To je zato što je ceo prostor južne Bugarske zapravo visoravan. Na Rili i Pirinu je praktično sve “ofsetovano” za nekih 800 metara nagore – koliko i iznosi prosečna visina ovog platoa.

Kad se to ima u vidu, jasno je da opako visoki brojevi bugarskih vrhova zvuče mnogo strašnije nego što jesu. Musalskih 2925m je prilično lako popeti. Naravno, tu je gondola ski-centra da olakša pola posla, ali opet ne toliko po težini terena, koliko po daljini – kroz dugi šumski pojas.

Možda zvuči surovo, i sad ću naljutiti Bugare ali bilo bi pravednije da je najviši vrh Balkana kralj Dinarida – Maja Jezerce, a na koji se definitivno ne može svratiti u prolazu.

Da se na Musalu stvarno može svratiti u prolazu dokazali smo jula 2023. u povratku sa Egeja. U Borovec smo stigli u 17h taman “da uhvatimo žicu”. Uspon smo započeli pola sata kasnije sa gornje stanice gondole Jastrebec (2347m). Na vrhu Balkana, na 2925 metara, smo se pojavili u zalazak. Tri sata opuštenog hoda, 600 metara visinski, otprilike kao na Midžoru ili Tremu, samo po kamenitom terenu.

Gde smo spavali? Pod samim vrhom leži “Hiža Everest” i to bi bila naša opcija da se nije otvorila fantastična mogućnost za noćenje na samom vrhu.

Zbog svog zaravnjenog vrha i prostorne izolovanosti, vrh Musale je prepodoban za smeštaj naučne stanice. Za doba socijalizma ovde su sagrađena dva objekta u naučno-istraživačke svrhe. To su Meteorološka i nuklearna stanica na Musali. Preko dvesta dana godišnje na Musali je sneg, a skoro trista dana godišnje je prosečna temperatura u minusu.

Zahvaljujući pozivu prijatelja iz Sofije, otvorila se sjajna prilika da pravo sa mora provedemo noć i dočekamo jutro na samom vrhu Balkana! Hvala Ivane!

Rila je planina izrazito tamnih boja. Geološki preovlađuju metamorfne stene, graniti i peščari. Nedostaje ta svetla mramorna refleksija jednog Vihrena ili Olimpa.

Prostranstva su pregolema, padine su duge, sve je veliko na Rili. Uz obilje vode, vegetacija dopire veoma visoko.

Pravi uspon na Musalu zapravo počinje tek kad se izađe iz domena skijališta – nakon sat vremena hoda po monotonom putu. Na kraju puta je jezero i pored njega kolosalno arhiktonsko ostvarenje iz ere Todora Živkova. Veliki dom pod Musalom za razliku od sličnog na Rilskim jezerima, nažalost nije u funkciji, truli i propada u srcu planine.

Od velikog doma do vrha ima oko 2 sata pravog planinarenja – sve vreme po utabanoj stazi ali i po krupnom kamenu, prolazeći pored tri planinska jezera. Kod poslednjeg, Lednotog jezera, ka vrhu nastavlja kozja staza koja u nekoliko serpentina savladava vršni greben. Sam greben je narušen glomaznim stubovima i sajlom – a koji su tu da omoguće i zimski uspon na najviši vrh Bugarske i Balkana.

Na vrhu je pitoma livada, čiji značajan deo su zauzeli strateški objekti. Ka jugu se otvaraju blage padine, pogled hvata nepregledno more vrhova i još jezera.

Sve se vidi na horizontu Musale – Pirin, Rodopi, Vitoša – ali samo kad nema letnje izmaglice. Temperatura pada rapidno kad sunca nestane, sa egejskih 38 naredno jutro koračamo u perjanim jaknama na musalskih 8.

Musala je shodno svom visinskom renomeu veoma posećena planina. Stoga treba birati kontra-tajming, doći kad ljudi odlaze, i otići kada mase sveta tek pristižu. Musalska jezera nemaju tu boju i okruženje kao znamenitih Sedam Rilskih. I pored velike visine, nekako nedostaje taj osećaj boravka u divljini, ponajviše zbog sagrađenih objekata pored kojih se prolazi.

Do Boroveca je lako doći i Musala može biti ta idealna rashladna tačka na pola puta do Egejskog mora a koja zaobilazi neuralgične granične prelaze kroz Makedoniju.

Za Srbiju smo se vratili preko Trna i Vlasine, bez minuta čekanja. Sitonija – Beograd via Musala.

Uroš, Miloš i Nebojša, Borovec, jul 2023. godine