IN MEMORIAM Stamenković Goran 1970-2022.
Balkan (Балкан – Стара Планина).
Balkan (ili Stara Planina) je dug planinski venac koji negde po sredini preseca Bugarsku, dok njegov manji zapadni deo čini granicu sa Srbijom. Celo poluostrvo svoje ime duguje upravo ovom planinskom vencu: sama reč je turskog porekla i označava nešto poput šumovitih planina. Najviši vrh Balkana je Botev (Връх Ботев 2376m) i nalazi se u njegovom centralnom delu.
Balkan je prepoznatljiv po gustoj vegetaciji, visokim atraktivnim vodopadima i strmim kraškim liticama. Primerci svih evropskih vrsta krupnih sisara nalaze utočište u balkanskim šumama.
Venac se može podeliti na zapadni (Midžor 2169m), centralni (Botev 2376m) i manje značajan niži istočni deo.
Vraca (Враца / Vratsa).
Vraca je grad u severozapadnom delu Bugarske i sedište istoimene oblasti. Grad je okružen sa nekoliko kraških klisura i vertikalnih odseka – Vračanski Balkan je stoga poznat u svetu alpinističkih smerova, ali zahvaljujući atraktivnoj planinarskoj stazi Borov Kamak od skora postaje prepoznatljiv i u hodačkim planinarskim krugovima.
Vračanski Balkan: Beglička Mogila i Borov kamak.
Priču koja sledi čine dva čina:
Prvi deo je šetnja gornjim platoom Vračanskog Balkana oko vrha Beglička mogila. Pitomi talasasti pašnjaci neočekivano završavaju strmim liticama i klifovima (Kobiline stene) dajući celokupnom predelu tu neophodnu dozu neobičnosti.
Drugi čin vračanske bajke je silazak nestvarnom “eko-patekom” Borov Kamak, na koji se greben Begličke mogile “neprirodno” nadovezuje. U pitanju je spektakularna planinska staza koju krasi veliki broj mostova, stepenica i merdevina – poput prirodnog avantura parka – ili kako su drugari iz niškog Mosora, i nezvanični ambasadori ovih predela u nas, to još bolje opisali: “via drvenata”.
Centralno mesto ove šumske staze je impozantan istoimeni vodopad, visok čak 63 metra, ali pre nego što do njega dođemo valja prvo prošetati grebenom Begličke mogile i to u osvit zore!
Osvanuti rano na čarobnom mestu, u ovom slučaju zaista nije predstavljalo problem – Vračanski Balkan je logistički lako dostupna planina – nešto poput Zlatibora. Od grada Vraca pa skoro do vrha planine vodi odličan asfaltni put, na čijem završetku puta se nalazi poljoprivredni kombinat (tačnije mlekara) ali i skromni planinarski dom Parševica. Dom je relikt komunističke ere, u ne baš sjajnom stanju, ali zgodna baza za prenoćište i rani start.
Od doma do izlaska na greben i aktraktivnih klifova ima tridesetak minuta hoda. Međutim za potonju opsežnu grebensku turu, treba računati na dodatnih 6-7 kilometara sa akumuliranih 500m gore-doliranja.
Najviši vrh Vračanskog Balkana je uzvišenje Beglička mogila (1470m). Mogila na bugarskom znači grob.
Prostor oko Begličke mogile permanentno nastanjuje krdo divljih konja. Kako smo saznali od domaćina u planinarskom domu, preko 500 grla živi slobodno po obroncima centralnog Balkana – njihova uloga je ekološka – digestijom oni šire seme pašnjačke flore.
Nažalost, pre par godina, jedna izrazito snežna zima je bila pogubna za ove lepotane. Celo krdo je ostalo zarobljeno u smetu od nekoliko metara, nijedna jedinka nije uspela da se spase.
Valja zapamtiti prethodne grebenske prizore Vračanskog Balkana.
Na samo sat hoda od ivice grebena, sledi potpuna promena okruženja.
Ulazi se u jedan drugačiji svet.
Silazak “eko-patekom” Borov Kamak (Боров камък) nije predstavljao samo neophodan beg od vrućine u šumu, bio je to praznik za sva čula. Nesvakidašnje homo ludens iskustvo koje budi uspavani duh detinjstva, preskačući sa kamena na kamen, preko vode, i silazeći niz razne drvene skalamerije.
I onda, u nekom trenutku, njegovo veličanstvo: veliki vodopad…
I bugarski deo Stare planine obiluje spektakularnim vodopadima: Rajsko prskalo, Skaklia (Скакля) i Borov kamak (Боров Камак) spadaju u najimpozantnije.
63 metra vertikalnog pada kojima eko pateka prilazi i sa gornje i sa donje strane, uz nezaobilazan prolaz i ispod samog vodopada. Upravo ta perspektiva najbolje dočarava njegovu visinu:
Sveobuhvatnu turu kroz Vračanski Balkan mi smo odradili u jednom smeru i to nizbrdo: Grebenska šetnja po platou, uspon na Begličku mogilu i konačno silazak do sela Zgorigrad – ukupan planinarski saldo je izašao na 6 sati hoda, 15km sa 500m visinske razlike.
Povratak na početnu tačku je jednostavan – sa domaćinom planinarskog doma smo prethodno ugovorili transfer po veoma pristupačnoj ceni.
Generalno, boravak u Bugarskoj je izrazito povoljan:
Noćenje u planinarskom domu: 5 eur po osobi, transfer: Zgorigrad – Parševica (oko 40 minuta vožnje): 5 eur po osobi, roštilj u planinarskom domu (kebapče x 3, šopska i pivo): 5 eur po osobi.
Stiče se utisak da u Bugarskoj sve košta 5 eur, osim kontrole brzine na ne tako sjajnim putevima, policija je lako podmitljiva ali će se zadovoljiti sa ipak nešto značajnijom sumom (30 eur u mom slučaju).
Do Vračanskog Balkana ima oko 6 sati vožnje iz Beograda, najbliži put vodi preko Dimitrovgrada i Sofije.
Isplati se međutim ući u Bugarsku nešto severnije, na prelazu Vrška Čuka i pre Vračanskog Balkana posetiti Belogradčik sa svojim stenama i pećinom. U povratku je moguće zatvoriti krug preko kanjona Jerme i Greben planine.
Hvala Nišlijama Marku Miloševiću i Nikoli Mitroviću na inspiraciji.
GPX: Beglička mogila – Vračanska ekopateka – Zgorigrad
NESTVARNA MESTA. 