Kanjon Drine. Pogledala.

IN MEMORIAM Stamenković Goran 1970-2022.

Sve su Drine ovog svijeta krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo. 

Ivo Andrić (Znakovi pored puta)

Rimsko carstvo, decenijama slabljeno upadima Varvara, je 395. godine podeljeno na Istočno i Zapadno. Granica carstva je presecala Balkansko polustrvo u smeru sever – jug, a prateći tok reke Drinus…

Zapadno carstvo nije odolelo napadima duže od jednog veka, dok je istočni deo, kasnije poznatiji kao Vizantija, u prvim vekovima postojanja čak uspevao da proširi svoj uticaj na veći deo Sredozemlja sa okolnim zemljama. Sedmi vek je obeležio dolazak Slovena, koji ubrzo primaju hrišćanstvo (Ćirilo i Metodije).

1054. se ispostavlja kao sledeća ključna godina za ove prostore. Linija verskog razdora Rima i Carigrada, pape i patrijarha, upravo je prolazila kroz današnju Bosnu, ostavljajući prostora za Crkvu Bosansku i tajanstvene stećke.

Dolazak Turaka i Osmanskog carstva dodatno doprinosi bogatstvu religija na karti Balkana, najizraženije upravo u Bosni i Hercegovini…

Od davnina tako Drina spaja i razdvaja. Krivuda i zavija. Izvornice Drine su planinske reke, Tara i Piva. Naročito u svom gornjem toku, i Drina je izrazito planinska reka, uostalom kao što kaže veliki pisac:

Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja. (Ivo Andrić, Na Drini Ćuprija).

U novija vremena, na tri mesta je grubo ukroćena – to su hidrocentrale Višegrad, Perućac i Zvornik.

Na potezu od Žepe pa do veštačkog jezera Perućac, Drina nailazi na bedem od planine, Zvijezdu i visoku Taru. Upravo tu formira svoj najlepši kanjon, praveći čudesan zaokret oko planina. Posmatrano sa bosanske strane, sa planine Sušice, ova krivina deluje nestvarno lepo.

I pre nego što se čovek zatekne ovde, sam pogled na geografsku kartu nagoveštava tako nešto. Prvi put sam se uputio ovde u maju 2018. godine sa dragim Goranom Stamenkovićem. U to vreme ovde nisu postojale nikakve pešačke staze ni putokazi.

Goran je tada u maniru istinskog istraživača, bez značajne asistencije trećih lica i bez terenskog vozila na raspolaganju, uspeo da izbije do ove tačke, sledeći približno putanju, koju je kod kuće sam sebi iscrtao na karti.

Zar je moguće da ovako nešto postoji – tu nadohvat ruke? A da već uveliko ne krasi turističke brošure? Vrhunski pogled je samo jedan deo priče. Devičanski netaknuta priroda u punom smislu te reči. Samonikle šume sa obe strane reke, bez ijednog vidljivog ožiljka koji je načinio čovek, makar to bila i šumska staza, a tada je, u proleće 2018, zaista nije ni bilo…

Predeo je u međuvremenu zvanično proglašen za Nacionalni Park “Drina” – kao logična dopuna Nacionalnom parku “Tara” sa druge strane Drine.

Dobra strana ove priče je označena šumska staza koja prati ceo greben u dužini od skoro 16 kilometara (Šarena bukva – Stublići – Pogledala – Ljutica – Bijele vode). Bio je to dovoljan razlog da se ponovo nađem ovde, šest godina kasnije, opet u proleće, kada su boje u kanjonu na svom vrhuncu.

Goran nas je nažalost u međuvremenu napustio…

Novu grebensku stazu smo “presreli” na Pogledalima, prateći najpre kolske puteve obližnjeg rudnika, a potom gazeći gustu samoniklu šumu, uz pomoć navigacionionog uređaja. Čini mi se da su se površinski kopovi u međuvremenu približili kanjonu. Sa jedne strane rudnik, sa druge Nacionalni park, sve to zbunjujuće deluje na posetioca. Ipak kad se dohvati greben i ugleda reka, osećaj boravka u divljini u potpunosti prevladava.

Ova tačka gde slikovito Srbija ljubi Bosnu, i Bosna ljubi Srbiju, se nalazi na samo tri sata i od Beograda i od Sarajeva. Mesto izuzetne lepote se paradoksalno podudara sa mestom velike ljudske patnje. Pogledala pripadaju Srebrenici.

Sa vidikovca smo se uputili dalje grebenskom stazom sledeći istočni krak koji vodi ka najvišoj tački planine sa ove strane kanjona – to je Ljutica 1354m. Tačno preko puta nas je Veliki Kraj, na kome smo bili pre samo sedam dana.

Dobro označena staza se sa Ljutice spušta do lovačkog doma na Bijelim vodama, poklanjajući nam još jedan vidik niz Drinu ka tvrđavi Klotjevac i jezeru Perućac.

Obilazeći ove predele zatičemo i ratom opustošena područja. Kulturološko bogatstvo građeno vekovima na Balkanu u sebi nažalost nosi i to kobno prokletstvo malih razlika. Poslednji rat je imao devastirajuće dejstvo u Podrinju.

Osetili smo ovaj prostor iz ptičje perspektive. Preostaje da se manji od makovog zrna nekako provučemo i kroz sam kanjon – tiho, na kajacima…

Stamenković Goran, Nebojša Atanacković, maj 2018

Nebojša Dobrivojević i Nebojša Atanacković, maj 2024

Wikiloc: Kanjon Drine – Grebenom Sušice od Pogledala do Bijelih voda