Rečna slagalica na zapadu Crne Gore zvuči otprilike ovako:
Piva je šire posmatrano reka sa pet imena. Na Šćepan Polju se sastavlja sa rekom Tarom i nastaje Drina. Pivu formiraju reka Komarnica i omanji Sinac. Komarnica izvire pod Durmitorskim sedlom (Dragišnica) ali je zapravo i produžetak Bukovice, a Bukovica nastaje od rečice Tušine koja izvire na Sinjajevini. Ako se posmatra ceo ovaj rečni sistem kao jedinstven, od Tušine do Pive, njegov tok je dug čitavih 120km.
Komplikovano, zar ne?
Gde počinje a gde završava neka od ovih reka zapravo nije ni važno. Ono što reku Komarnicu izdvaja u mozaiku smaragdnih planinskih reka Crne Gore jeste impresivan kanjon i to celom njenom dužinom, bez ljudskih uticaja u i oko samog korita reke.
Istočne litice kanjona čini planinska površ Pive i Durmitora. Zapadno od kanjona je planina Vojnik u čijem podnožju se nalazi prostrano kraško polje. Retka naselja, poput sela Brezna i Duži se nalaze na planinskim visoravnima, ostavljajući reku čistom i netaknutom.
Kanjon Komarnice je tako odraz poslednje divljine u Crnoj Gori. Nema puteva, mostova – aktivnost ljudske vrste kao takve je ograničena na visinske kote značajno iznad samog kanjona, lišavajući kanjon svog pogubnog uticaja. Komarnica je posledično dragoceno stanište za endemski biljni i životinjski svet.
Sad sledi i drugi zastrašujući deo priče. Sve navedeno postaće bliska prošlost ukoliko se ispuni zloglasni plan o podizanju brane visoke 150 metara i pretvaranju Komarnice u veštačko jezero. Projekat je uveliko u fazi izrade.
Gigo Bulajić iz Nikšića, strastveni kajakaš, živi za prirodu i nepokolebljivi je borac za spas Komarnice od uništenja. Da li možemo uopšte da zamislimo da jedna Slovenija potapa dolinu Soče, Koritnice, Savinje? Naravno da ne. Održiv razvoj, okrenut prirodi u saradnji sa lokalnim stanovništvom – to je ono što Komarnica zaslužuje i u čemu Gigo i ekipa okupljena oko pokreta “Sačuvajmo Komarnicu” insistira i istrajava.
Da bi se otisnuo niz Komarnicu kajakom, moraš se u njega prvo spustiti peške, odozgo od Brezana, noseći svu potrebnu opremu. Za spust niz brzake hladne planinske reke, koristimo “prenosive gumene kajake na naduvavanje” – na engleskom “packraft”. Packraft je stabilan, upravljiv i pogodniji za neiskusne, za razliku od “tvrdog” kajaka za divlje vode.
Komarnica nije previše brza. Odlikuje je plitak kaskadni tok, sa smenama bukova (klasa II i III – jun mesec) i mirnog “zelenog” toka reke, čineći je idealnom za početnike.
Litice kanjona posmatrane iz žablje perspektive deluju monumentalno i nepokorivo – opšti utisak je intenzivniji nego prethodnog dana na Tari, primarnoj rafting destinaciji. Čamci, rakija, improvizovani barovi u sred kanjona, sve ono što krasi potez od Bršćanovice do Šćepan polja, toga ovde u Komarnici naravno nema – potpuno smo sami u kanjonu, velika je privilegija biti na ovakvom mestu!
Ipak, pored sve lepote, ne treba zaboraviti da kanjon kao takav predstavlja hostilno okruženje. Temperatura vode ni u sred leta ne prelazi 10 stepeni – suva neoprenska odela sastavni su deo opreme. Čim nestane sunca ili u slučaju kiše, hipotermija i odroni predstavljaju potencijalnu opasnost.
Gigo zna reku i jedini organizuje packraft ture u Komarnici. Trajanje spusta iskusno tempira na 3-4 sata ostavljajući prostora za uživanje ali poštujući okruženje u kome se nalazimo. Nakon poslednjeg brzaka, voda će najednom postati spora, mirna, jezerska. To je već Piva i ujedno naš “extraction point”. Dočekuje nas motorni čamac, suludo je veslati u kratkom gumenom kajaku još 12 kilometara do izlaska iz kanjona – sve do mosta Gagovića ispod sela Brezuje.
Na čamcu nas čeka okrepa i suva garderoba. Čak i kada po gradovima regije besni vrućina, u kanjonu je i neverovatnih 20 stepeni manje! Ovo je zaista neki drugi svet. Raspamećen viđenim i doživljenim, pitam se:
Zar je stvarno moguće da će sve ovo tek tako samo da utope u gigavate za izvoz i bogaćenje veoma uskog kruga ljudi? Koju korist od toga će imati dve hiljade stanovnika opštine Šavnik? Zaljubljenici u prirodu iz cele Evrope prevaljuju hiljade kilometara do Crne Gore u potrazi za divljinom, samoćom i srećom.
Da li ćemo uspeti da odbranimo Komarnicu, Taru, Jadar, Neretvu… Spisak čini se da nema kraja….
Veliko hvala domaćinima Gigu, Momiru i Dimitriju!
Packraft avantura u Komarnici: Balkan Expeditions
Rafting i smeštaj na Tari u nestvarnom okruženju: Tara-Grab
Brezna, jun 2024. godine
NESTVARNA MESTA. 