Veliki Mojan.

Povratak na skijama na zaboravljenu planinu na granici Crne Gore i Albanije.

Kako to biva na severu Crne Gore, manje posećeni predeli nisu manje uzbudljivi od zvučnijih imena u svom okruženju. Takav je slučaj i sa planinom Mojan. Mojan je ne toliko geografski, koliko u glavama ljudi skrajnut u senci Komova i Prokletija.

Potkovičasti greben Mojana pruža izuzetno planinarsko i fotografsko iskustvo, u šta sam imao prilike da se uverim u dva navrata u bližoj prošlosti.

Mojan je destinacija vredna truda i pod debelim nametom snega, pogotovo iz turnoskijaške perspektive: 800 metara kontinuiranog vertikalnog spusta deli greben Velikog Mojana od kraja šumskog puta na Surdupu iznad katuna Mojanska reka.

Ovo su divlja i pusta prostranstva daleko od sveta. I leti ovde malo ko navraća a kamoli zimi te treba biti oprezan. Padina Velikog Mojana ima sklonost ka lavinama, a ni inicijalni uspod od Surdupa ka prevoju Škala nije bezazlen. Proleće i duži period bez padavina su tako dani kada vredi vrebati Mojan. Snega ovde uvek ima, i isti se dugo zadržava, pogotovo u ledničkom cirku gde se nekada nalazio i sam Mojanski katun.

Ishodište do vrha Velikog Mojana je za razliku od suvih meseci zimi znatno niže – poviše katuna Mojanska reka na 1200m nadmorske visine. Put kroz klisuru reke je po pravilu dobar, dalje od katuna Mojanska reka nema smisla rizikovati. Umesto šumskim putem koji će u svojim višim delovima biti pod snegom, moguće je preprečiti kroz šumu sveže markiranom pešačkom stazom.

Surdup je ime lokaliteta gde završava ovaj šumski put. Na mestu odakle polaze zarasle patrolne i pastirske staze sada se nalazi i jedna drvena kućica. 400 metara visinski deli Surdup od visokog prevoja Škala – odakle se otvaraju prizori nestvarnog zimskog sveta planine Mojan.

Kroz cirk se dalje krećemo do sedla između dva Mojana a potom optimalnom putanjom napadamo severoistočnu padinu Velikog Mojana i izlazimo na južni kraj njegovog grebena.

Ova tačka je negde označena kao Bandera od Mojana (2157m), a negde figuriše i kao sam vrh Velikog Mojana (2164m). Prošli put kad smo Ivan i ja bili ovde, prevalili smo grebenom i do “pravog”, središnjeg vrha. Za tim danas nema potrebe. Umesto vetrometine planinskog grebena biramo slatki skijaški spust. Valja uloviti dobar sneg dok ga popodnevna senka ponovo ne pretvori u pokoricu. Za manje od pola sata već smo ponovo dole na Surdupu na zasluženom pivu – domaćin drvene kućice je ostavio nekoliko limenki za putnike namernike – takvi ovuda očito nisu tumarali još od kraja leta.

Saldo akcije – kad ste na skijama i 5 sati je dovoljno da se iskusi ova netaknuta snežna divljina sa skoro 1000 metara uspona i spusta. Hotel Komovi u mirnom centru Andrijevice je poslužio za odmor i dobar san nakon odlične Karađorđeve u restoranu Most.