Otok Pag – čari posolice i lepota oskudice. April 2025.

Pejzaž u negativu. Tako bih ukratko opisao prolećno planinarenje na najrazuđenijem ostrvu Jadrana. Da li ste znali da Pag ima više mora nego cela Crna Gora? Dužina paške obale iznosi 302km dok je čitavog crnogorskog primorja sa Bokom 294km.

Pogled na kartu dočarava o kakvom se “polipu” od ostrva radi. Ipak, Pag je 1968. godine preko svog istočnog ruba saobraćajno spojen sa Ravnim Kotarima preko Paškog mosta, ali baš zbog svog nesvakidašnjeg, razvučenog oblika je zadržao sve epitete jadranskog otoka. Na Pagu preko cele godine živi tek nešto više od 8000 duša.

Pag je u svom centralnom i severozapadnom delu, oko moreuza Paških vrata, gotovo lišen vegetacije. Od kopna ga razdvaja Velebitski kanal u kome gospodari bura.

Bura je, uz jugo, glavno obeležje vremenskih prilika na Jadranu, pogotovo u toku zimskih meseci. Ovaj suv, hladan i plahovit vetar karakterišu iznenadni udari (za razliku od juga čiji udari su postepeni i periodični). Bura je silazni vetar sa Velebita koji zasipa priobalje kao posledica snažnog strujanja hladnog vazduha iznad planinskog venca Velebita ka toplom vazduhu iznad mora. Udari bure su žestoki, dolaze u naletima, obično iz pravca sever–severoistok. Bura se strmo ruši na morsku površinu, talasi su nepravilni kratki, dok jugo prate dugi i visoki talasi.

Pag je preko Velebitskog kanala izuzetno izložen buri koja je, može se reći, glavni krivac za njegove “mesečeve” i “marsolike” pejzaže. To su čitave kamene pustinje u delovima ostrva okrenutim ka Velebitu, a gde su udari bure najjači.

Bura podiže kapljice morske vode i stvara morski dim koji potom razbacuje po Pagu. Nakon što voda ispari, so ostaje. Ova pojava se naziva posolica. Veća koncentracija soli deluje štetno na vegetaciju, jer oštećuje listove i cvetove. Biljke zbog posolice postaju slane.

Samo mali deo biljaka se prilagodio posolici (to su slanjače ili halofite) i zato su delovi ostrva veoma izloženi buri kameniti i goli. Ipak, malobrojne zaslanjene trave ovde opstaju i naročito su ukusne za domaće životinje. Upravo je posolica uzrok osobenosti paškog ovčarstva i čuvenog Paškog sira.

Zahvaljujući Paškom mostu, Pag je lako dostupan – osim kada duva jaka bura. U slučaju jake bure, Pag je odsečen od sveta, što smo i mi iskusili poslednjeg dana našeg boravka, kada su svi mostovi, trajekti i autoput bili kompletno zatvoreni za saobraćaj!

Pag smo početkom aprila zatekli u zimskoj hibernaciji – malobrojni posetioci na ostrvu su šetači i planinari, čini mi se ponajviše iz Zagreba. Za Pag se poslednjih godina pročulo u trail i hiking komuni ponajpre zahvaljujući trail trci “Life on Mars” koja se odigrava poslednjeg vikenda marta nedaleko od najvećeg naseljenog mesta na Pagu, gradića Novalja.

Sa druge strane Marsa, preko moreuza Paških vrata, u blizini samog grada Paga nalazi se podjednako atraktivna “Druga strana Mjeseca”. Paški Mjesec i Mars vodenim putem deli svega par kilometara. Kopnenim putem međutim, u pitanju su čitavih 37 kilometara dok se od grada Paga do Metajne zaobiđe razgranati morski zaliv. E, to vam je Pag.

Oba traila slikovito opisuju prostor dokrajčen burom i posolicom, koji pre nalikuje kraškim visokoplaninskim prostranstvima Dinarida, poput jednog Maganika i Prokletija, ili pak Olimpa ili Triglava. S tim da se ovde nalazimo na gotovo nula nadmorske uz tirkizno plavo more tik pored nas.

Druga strana Mjeseca.

“Druga strana Mjeseca” se nalazi nedaleko od grada Paga i čine je tri kraće ali zanimljive staze koje dele istu početnu tačku (završetak kolskog puta iznad naselja Bašaca). Kratak zimski dan ili prolećno poslepodne su dovoljni da se obiđu sva tri kraka Druge strane Mjeseca a to su: Mikula, Zaton i Sveti Jure.

Mikula.

Lagana kružna ruta koja vodi do punte Mikule i do ruševina istoimene crkvice posvećene zaštitniku pomoraca – Svetom Nikoli. Punta Mikula se još zove i Punta Spasa jer je u davnim vremenima predstavljala dragoceno skrovište od silovitih udara bure. Crkvica u u ruševinama datira iz XIV veka. Pretpostavlja se da se ovde u prošlosti nalazio i lazaret (karantin za pomorce zbog zaraznih bolesti koje bi prenosili).

Za ceo krug oko Mikule treba odvojiti sat i po vremena (3,5 km sa tek 80m elevacije). Pogledi na okruženje i na paške dine od kamena najlepši su sa uzvišenja Glavice.

Zaton.

Zaton je fantastična, nestvarna divlja uvala na Pagu. Biti ovde potpuno sam, u prvim jutarnjim satima posebno je zadovoljstvo. Zanimljive formacije stena, peščana plaža (Veli Zaton) i otočić Mali Maškalic sa pogledom na Paška vrata čine Zaton magičnim mestom, možda i najlepšim na celom Pagu. Staza je duga 3,2km (tamo i nazad) sa tek 120m elevacije – a susret sa paškim ovcama je zagarantovan.

Sveti Jure.

Staza Sveti Jure je zahtevnija od prethodne dve staze (300m elevacije po krševitoj podlozi na 6km) ali koja zauzvrat sa vidikovca Ledenik nudi sveobuhvatni pogled na Paška vrata i Velebitski kanal. Tu su i ostaci osmatračnice iz II svetskog rata dok ispod stenovitog grebena leži čarobna uvala Zaton. Trasa na više mesta preseca duge paške suhomeđe – uvid ne tako daleku prošlost kada je ovčarstvo predstavljalo jedini vid egzistencije za brojne stanovnike Paga.

Life on Mars?

Šta spaja britansku glam rock ikonu sedamdesetih i ostrvo u Jadranskom moru? Odgovor se nalazi na nedaleko od mesta Metajna na Pagu, gde se svakog poslednjeg vikenda marta održava trail trka kroz gole i posoljene predele Paga i koja nosi lukrativno ime pesme Davida Bowie-a.

Za ljubitelje hodanja u koje i sam spadam Life on Mars pruža vrhunski pešački doživljaj pre svega u periodu pozne zime i ranog proleća. Početak glavnog dela staze nalazi se kod uvale Ručica na obodu naselja Metajna. Prvi deo staze prolazi najpre iznad, a u povratku i preko same rajske uvale Beritnica), kao i pored masivne stene Stogaj, glavnog vizuelnog repera cele staze.

Nakon sat vremena hoda kroz pašku pustinju u tonovima cimeta stiže se do uvale Slana.

Za nastavak kretanja duž same obale mora potrebno je savladati zahtevnu via ferata sekciju u dužini od čak 100 metara ili alternativno preplivati pored stena (skroz izvodljivo u aprilu mesecu, pogotovo ako ste ljubitelj krioterapije).

Nakon savladane ferate sledi opuštajuća sekcija uz samo more. Obalom se prolazi pored rta Sušac i produžava do poslednje divlje plaže Malin. Ne propustiti vidno označen izvor slatke i hladne vode koji je neobično, lociran na samoj plaži.

Napuštanjem obale započinje jedini značajniji uspon danas na stazi, a koji nas prebacuje na severnu stranu ostrva sa pogledima ka Karlobagu i moćnom Velebitu u pozadini. Krećemo se kroz kameno more Paga, presecajući nekoliko karakteričnih suhozidova koji su u prošlosti služili za ogradu ispaše.

U blizini ruševina iznad uvale Slana ponovo izlazimo na poznati početni deo treka. U prvi mah sam pomislio da su ruševine ostaci ovčarskih stanova ali se zapravo radi o ostacima logora koji se ovde nalazio 1941. godine. Šteta što ovo stratište nije označeno.

Life on Mars? Zaista vrhunska, dinamična a opet ne preterano zahtevna staza kroz unikatne i dosta atipične predele kakvih nema mnogo na Balkanu i koji vizuelno podsećaju na neki drugi kontinent.

Wikiloc: Druga strana Mjeseca – Mikula.

Wikiloc: Druga strana Mjeseca – Sveti Jure (Ledenik) i Zaton.

Wikiloc: Life On Mars.

Pag je fantastična destinacija za sam početak proleća – kada su planinski vrhovi u kontinentalnom zaleđu još pod nametom vlažnog snega, a šuma tek treba da ozeleni. Temperature na moru u četvrtom mesecu su tada idealne za pešačenje, dan je dovoljno dug uz obilje sunca, a ni more nije toliko hladno (pogotovo uz asistenciju neoprenskog odela).

Pag ne bi bio Pag da poslednjeg dana nismo okusili čari bure – upravo kojoj možemo i moramo da zahvalimo za egzotične prizore i predele kojima smo bili počašćeni u dva dana boravka na ovom autentičnom jadranskom otoku!

Miloš, Vid i Nebojša, april 2025. godine (u pauzi pumpanja)