Pitoma Bjelasica je planina sa najbogatijim horizontom u Crnoj Gori. Po jasnom jesenjem ili zimskom danu, sa Bjelasice se može dešifrovati ceo venac Prokletija na istoku, dok se na zapadu do detalja mogu proučavati Maganik, Sinjavina, pa čak i Durmitor. U prvom planu, gotovo nadohvat ruke, dominiraju susedni Komovi.
Zbog svog pitomog reljefa, šumskog i vodnog bogatstva, Bjelasica predstavlja područje aktivnog stočarskog života u prošlosti i prošarana je mrežom katuna i puteva. U ovaj vekovni skladni mozaik čoveka i planine, poslednjih decenija u jednom delu planine se umetnuo skijaški centar.
Jedan od kolskih puteva na Bjelasici vodi skoro do vrha planine. To je Zekova glava na kojoj je smešten radio-difuzni predajnik.
Isplati se odatle prošetati i do najvišeg vrha Bjelasice, do Crne glave iznad Pešića jezera. Uz krug oko Biogradskog jezera, to je najbolje pešačko iskustvo na Bjelasici a za koje nije neophodno uložiti preveliki trud. Za sve ostalo, terensko vozilo se nameće kao optimalan način upoznavanja ove planine. U prevodu, kad nije zima, a posle napornih tura na susednim Komovima ili Torni – noge na Bjelasici konačno mogu i da odmore. To je ukratko bio i moj plan delovanja tokom jesenjeg boravka u i oko Kolašina u oktobru 2024.
Moj iskusni vodič je Predrag Popović, koji je u svom životu prošao skoro svaki metar Bjelasice i na svom blogu “Vrhovi Crne Gore” opisao sve njene vrhove. Nakon neizbežnog bureka kod Goranca u Kolašinu uputili smo se u planinu. Vremena je bilo napretek te smo prvo okrenuli poznatom rutom preko “plave staze” iznad eko-katuna Vranjak ka Troglavoj i Zekovoj glavi.
Sunce se još uvek borilo za prevagu nad niskim oblakom koji je okovao planinu. “Kad planina pokaže ćud” – maglovita, mrzna i mistična Bjelasica me ovaj put dočekuje gore na Zekovoj glavi. Komovi se ne vide kao ni najveći deo tog čuvenog bjelasičkog horizonta ispunjenog planinskim vrhovima. Kako to sve inače izgleda, ispričala je prva poseta ovim krajevima.
Vraćamo se nazad istim putem do skijališta, a zatim produžavamo na drugu stranu ka Trešnjeviku. Potez od Štavne preko Trešnjevika ka Bjelasici pripada Crnogorskoj planinarskoj transverzali CT-1.
Dan odmiče, temperatura je u porastu i oblaci se polako razilaze. Ispod Lumera napuštamo zonu skijališta i ulazimo u divlji andrijevički deo Bjelasice gde zatičemo i koloritnu jesen na planini. Prolazimo pored katuna Asanovića i vozimo se dalje putem kroz Krivi do. Stočari koji ovde borave tokom leta su već sišli u dolinu. Put se blago penje do prevoja Lisa, sa koga će se konačno ukazati Komovi.
Prevoj Lisa i obližnji istoimeni vrh (1878m) predstavlja najvišu i najlepšu tačku današnjeg traversa od Kolašina do Trešnjevika preko Bjelasice. Obavezno prošetati i do samog vrha (15min hoda od prevoja). Pod prevojem je smešten Prisojački katun.
Blagi kupasti, i često pošumljeni vrhovi Bjelasice uz obilje vodotokova koji se sa njih slivaju, upućuju na vulkansko poreklo ove planine. Ovde preovlađuju stariji geološki slojevi.
Trešnjevik – 1686m. Čuveni prevoj pod vratima Komova, i nekada jedina veza oblasti “Sedam brda” sa vladikom i knjazom na Cetinju. Veći deo godine okovan snegom. Izgradnjom autoputa ka Srbiji predviđeno je da ispod Trešnjevika prođe dugački tunel. To su sa jedne strane dobre vesti. Ipak, krajolik nešto niže ka Barama Kraljskim će pretrpeti značajne promene. Fotografije će ostati kao svedočanstvo kako je ovaj predeo nekada izgledao – i to u zenitu koloritne jeseni, oktobra 2024 godine.
Sa Trešnjevika ni Štavna nije daleko a do Kolašina se krug ugodno zatvara starim putem preko Mateševa koji je poslednjih godina u većem delu rehabilitovan. Predrag i ja smo se od Mateševa uputili u još jednu nedođiju – južno ka Opasanici i potom visoko na greben Strmenica iznad katuna Velja Rupa odakle se izvanredno vide Komovi.
Bila je ovo ta dugo odlagana i neispričana priča sa Bjelasice. Možda je ovaj jesenji CT-1 travers terenskim vozilom samo uvertira u turno-skijašku priču od Bjelasice do Komova a koju ovi predeli zasigurno zaslužuju.
A šta čeka Bjelasicu u bližoj ili daljoj budućnosti? Njena pogodna geografija terena je omogućila izgradnju skijaškog centra u delu planine. Solidan broj skijaških staza opslužuju svega četiri sistema vertikalnog transfera, čime, barem što se samog skijanja tiče, nije značajno naružena okolina. Na Bjelasici se skija isključivo na prirodnom snegu – kad ga ima.
Problem je gradnja. Sve do 2021. godine gradnja u i oko ski-centra je bila neprimetna. Stvari se poslednjih godina drastično menjaju. Sve se čini da Bjelasica ide putem bez povratka jednog Kopaonika i Jahorine.
Nebojša Atanacković, Kolašin, oktobar 2024. godine.
NESTVARNA MESTA. 