Kam, biljeg, mramorje, mešet. Stećci ili kako ih Mak Dizdar naziva “kameni spavači” – simbol srednjevekovne Bosne i Hercegovine nekako su se najbolje uklopili u pejzaž puste i vrletne Visočice.

Stećci nisu slučajno tamo gde su. Preci zu za nekropole birali mesta za koja su verovali da odišu posebnom energijom, na blagim uzvišenjima, prevojima, često u blizini planinskih jezera.

Na malom prostoru južne Bjelašnice i Visočice se nalaze čak četiri nekropole – sve četiri u nestvarnom okruženju. To su najpre nekropola u Lukomiru na samoj ivici kanjona. Potom nekropola Dolovi na oštrom bregu ispod Umoljana, takođe iznad Rakitnice. I konačno, “donji i gornji” stećci u pustim predelima Visočice (Poljice i visoravan Jezera).

*Ako se prvi put susrećete sa pričama o stećcima na ovom blogu, preporučujem prethodne postove iz **Stoca** i sa **Žabljaka**, gde sam se temeljno bavio ovom temom.*

Visočica – do skoro najbolje čuvana bosanska tajna. Probijanjem puta od Rakitnice do Boračkog jezera, koji preseca planinu, Visočica je postala najdostupnije parče hercegovačkog visokogorja, pogotovo za raju iz grada Sarajeva. Asfaltni put je prohodan od aprila do prvih snegova. Ispod vrha Crveni Kuk put doseže 1600 metara nadmorske visine – samo 300m niže od durmitorskog Sedla.

Geološki posmatrano, Visočica je sastavljena od starijih škriljastih slojeva, delimično prošaranih kršem. Planina stoga obiluje vodom, a uz sam planinski put je locirano i nekoliko “hair česmi”.

Hair česma ili hajr česma (hair – dobro, česma – turska reč za ozidan i uređen izvor) je vrsta javnih voda. U Bosni i Hercegovini su podizane još od osmanskih vremena duž glavnih puteva. Namenjena za odmor i okrepu putnicima namernicima. Hair česme bile su vid trajnog dobra (vakufa). Običaj je bio i ostao da se na njih ukleše ime ktitora – vakifa, godina izgradnje i onih “pred čiju dušu se česma podiže”.

Na mestu gde krivudavi put pravi poslednju oštru krivinu pred konačni spust ka dolini Neretve, nalazi se i nekropola Poljice (“donji stećci”), ujedno i polazna tačka za uspon na najviši vrh Visočice – vrh Džamija preko visoravni Jezera (“gornji stećci”).

Nekropola Poljice.

Nekropola Jezera.

Od donjih stećaka pored puta do stećaka na Jezerima ima oko sat i po laganog hoda (3 km, sa 300m visinski).

Stećci u planinskom pojasu Dinarida nisu tako bogato ukrašeni i raznoliki kao oni mediteranski oko Stoca i Neuma. Gubitku ukrasa sigurno su kumovali i atmosferski uslovi vekovima unazad. Njihova pozicija duboko u planini, daleko od savremenih tokova života ih čini posebnim, vanvremenskim. Ako izuzmemo usamljene stećke na Videžu na Zelengori, nekropola na Jezerima se nalazi na najvišoj nadmorskoj visini (1720m).

Ovogodišnji aprilski prizori Visočice nalikuju oktobarskim. Izuzetno topla i besnežna zima kakva se ne pamti, otvorila je prostranstva planine posetiocima kalendarski znatno pre roka. Iskoristili smo tople dane i dobacili visoko. Snega tek pod samim grebenom Džamije i Ljeljena.