Lukomir je jedno od poslednjih starih planinskih sela u Bosni i Hercegovini. Deli ga prašnjavih sat vremena od skijaškog centra Babin Do na Bjelašnici.

Pozicija Lukomira je impresivna. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1450 metara, na obodu Bjelašnice, uz samu ivicu kanjona Rakitnice nasuprot Visočice.

Samo naselje čiji puni naziv glasi Gornji Lukomir, je zapravo nastalo iseljavanjem stanovnika, još starijeg, Donjeg Lukomira, smeštenog dublje u kanjonu.

Zbog oštrih zima i odsustva komunikacije u tom periodu, kada Lukomir biva u potpunosti zavejan, Lukomir danas živi samo leti. Njegovi malobrojni meštani su prisiljeni da prezimljuju negde na nižim nadmorskim visinama. I ljudi i stoka se vraćaju tek u kasno proleće, pošto okopne snegovi i ozelene pašnjaci Bjelašnice.

U proleće 2024. godine, zbog temperaturnih anomalija, stvari će se desiti puno ranije nego inače. Kemo i ja smo se nadali da ćemo već početkom aprila gore zateći stado, ali se po svemu sudeći izdig desio tek posle Bajrama.

Lukomir je brojao sitno do još jedne rekolonizacije, a mi smo ga zatekli pustog i praznog tog ramazanskog jutra.

Pogled na Lukomir kroz objektiv Kemala Bećirevića:

Leti, u Lukomir treba doći rano, pre svih, a to znači oko 7 časova izjutra kada otprilike i prvi zraci sunca prevaljuju preko susednih padina, a meštani izvode svoja stada na ispašu. Tada je selo i najživlje, na stotine ovaca se izvode na ispašu kroz mahalu, dok igla nema gde da padne između ovih stvorenja.

Ceo taj metež praćen zvonjavom i lavežom traje svega nekoliko minuta nakon čega selo ponovo tone u uobičajni dremež koju će samo povremeno prekinuti zvuk neizbežnih građevinskih radova i organizovanih grupa posetilaca.

Prošle je 7 godina između dve posete, a zaključak je da stvari ne idu u dobrom smeru. Deluje kao da svako radi i gradi šta hoće, doziđuje, proširuje, kuće postaju kafane, mesto polako ali sigurno gubi svoj prvobitni duh.

Šindra – tradicionalni krov i zaštitni znak sela postepeno iščezava pred savremenijim jeftinijim rešenjima. Plastična stolarija nema šta da traži na ovom mestu, ali je ipak primetna na nekolicini obnovljenih kuća. Jasno je da meštani ne mogu sami iz svog džepa da izvedu rekonstrukciju svojih kuća, upotrebom često skupljih materijala: država je ta, koja bi morala da uskoči i pronađe modus da Lukomir ne postane još jedno bezlično “etno selo”, jer Lukomir je “original” – redak relikt kakvih nema mnogo na ovim prostorima.

Prizori izbliza nažalost nestaju, na kraju će ostati samo ta nestvarna pozicija Lukomira na visini od 1450 metara, na obodu Bjelašnice, uz samu ivicu kanjona Rakitnice, prekoputa Visočice.

Obalj 1890 mnm: Tačka na “i”.

Poseta Lukomiru ide u paketu sa obližnjim bjelašničkim vrhom Obalj, koji se izdiže sa istočne strane sela, tik iznad kanjona Rakitnice. Iako Obalj ne spada u glavne vrhove Bjelašnice (Krvavac, Hranisava), pogled odavde pokriva sve hercegovačke planine i dopire do Durmitora.

Ako su geografski posmatrano, Lukomir i Rakitnica slovo “i” u reči Bosna i Hercegovina, onda je Obalj tačka na tom slovu i: Sa zapada na istok se nižu Prenj, Velež, Visočica, Treskavica. U daljini se ocrtavaju Zelengora, Maglić i Durmitor.

Za uspon do vrha Obalj iz Lukomira pratiti stazu uzbrdo izmedju stećaka i mezarja na izlazu iz sela, a zatim produžiti samim grebenom ka severu. Vreme uspona do vrha 1h (500m visinske razlike).

Stećak-Tour: I Lukomir ima svoje stećke (locirani su pored groblja na stazi ka Obalju ili Rakitnici) tako da se poseta Lukomiru može uklopiti u jedan opsežniji Stećak-Tour sa posetom susednog sela Umoljani i lokaliteta na Visočici: na celom ovom području se nalazi čak četiri atraktivne nekropole koja je moguće obići u jednom danu (auto/bicikl + kraće planinarenje). Pored stećaka tu su i zanimljiva stara mezarja u Sinanovićima (Puzimsko groblje) i Umoljanima.

Rano-prolećni prizori Lukomira: Kemal Bećirević, Vid i Nebojša Atanacković, april 2024. godine

“Letnja vreva – lukomirski jutarnji rush-hour”, Nebojša Atanacković, avgust 2017. godine

Najbolji način za posetu Lukomiru je onaj bez automobila, via Dinarica stazom od Umoljana do Lukomira preko Obalja, sa povratkom iznad kanjona Rakitnice i udolinom Studenog potoka (sarajevskih planinarskih 10 sa lukom!).