Albanija, beleške sa puta 5/5
Oblast jugozapadne Albanije oivičena levom obalom reke Vjose i Jonskim morem (Dati Jon) predstavlja istorijsku pokrajinu poznatu kao Labirija (Labëria).
Klimatski, geografski i kulturološki, Labirija predstavlja pravi, mediteranski deo Albanije.
Kao što je Holandija postala sinonim za Nizozemsku, tako je od reči Labirija zahvaljujući transkripciji Slovena izvedena reč Albanija. Albanci svoju zemlju zovu drugačije – Shqiperia. Oblast je postojbina plemenske grupe zvane Lab, do XVIII veka pretežno pravoslavne veroispovesti. Tradicionalnoj podeli Albanije na severno i južno od reke Škumbije (Geg i Tosk) treba tako dodati i ovu treću etniju. Labiriški dijalekt zvuči melodičnije od albanskog sa severa i po tonalitetu podseća na grčki.
Obalski pojas Albanije od Skadra do Vlore nije geografski zanimljiv. Odsustvo zaliva i planina u zaleđu koje bi pružile prirodnu zaštitu, kao i močvarasto tlo nisu pogodovali maritimnom razvoju kao što je to bio slučaj na Jadranu ili po grčkim ostrvima. Mletačka republika ovde nije mogla da izgradi održive pomorske baze na trgovačkoj ruti ka Levantu. Albanija i pored duge obale, nikada kroz istoriju nije imala epitet morske zemlje.
Ipak ovaj omanji, jonski deo albanske obale, prekoputa ostrva Krf a južno od prevoja Logara, krase sve ove pozitivne osobine.
Reljef je ovde planinski, putevi panoramski a more tirkizno. To je očekivano najpopularnije parče Albanije tokom letnjih meseci. Srećom stvari se ne svode na apartmane i ležaljke jednog Ksamila i Sarande. Četiri sela u kamenu ispričaće neke stare priče i opravdati dug put da se dovde dobaci. Da bi se razlikovali od novopečenih naseobina na samoj obali, na putokazima dolaze sa dodatkom fshat a što na albanskom znači (staro) selo.
Posetilaca skoro da i nije bilo u ovom delu naše majske rute po Albaniji, mnogo manje nego u Đirokastri i Beratu. Od pitoresknog i većim delom sređenog Dermija, do polunapuštenog gornjeg Ćepara, ove mikro-lokacije su možda i poslednje nepokoreno parče Mediterana u njegovom izvornom obliku.
Svako selo će ispričati priču na svoj način. Dermi ostavlja utisak svojom stepenastom arhitekturom sa beskrajno fotogeničnim zvonikom crkve Svetog Spiridona uokvirenog u ram crvenih krovova.
Vuno je reklo bi se, i dalje potpuno lišen spoljnih uticaja, sa pastirskom kolibom i stadom pri vrhu sela. Tu je i nestvarna, minijaturna crkva Svetog Nikole bez krova, sa freskama koje prkose kiši i vetru. Susret sa staricom na vaskršnje jutro nikad neću zaboraviti.
Himara fshat je stara, neživa tvrđava Barbaka u ruševinama, ali sa živom naseobinom, koja se, prestankom strateškog značaja tvrđave u XIX veku, prosto prilepila uz njene zidine.
I konačno gornji Ćeparo, potpuno autentično mesto u nestvarnom okruženju između planina i mora. Ćeparo kao da je uhvaćen u raskoraku vremena – njegov gornji deo je napušten, dok se život u ostatku sela odvija u sporom ritmu kakvog pustog i izolovanog ostrva. Boravak ovde praćen dramatičnim, olujnim udarima vetra, značio je sintezu i kulminaciju celih deset dana puta po nestvarnim mestima Albaniji!
Ovo je peti i poslednji deo putopisnog serijala iz Albanije od Berata do Ćepara.
Bio je to put koji se pomno planirao i na koji se dugo čekalo a sa fokusom na južni deo zemlje – severni sam očekivano, u više navrata dotakao u Prokletijama i na Korabu.
Kad odeš i uveriš se svojim očima, shvatiš razmere lažnog narativa koji decenijama plasiraju (para)državni mediji u Srbiji. Nivo neznanja i predrasuda o ovoj zemlji čak i među obrazovanijim svetom kod nas je zapanjujući. Albanija je uprkos svemu, mimo dirigovane propagande, jedna prijateljska zemlja, i da paradoks bude veći, ako je to uopšte nekome i važno, dobrim delom i pravoslavna zemlja. Crkve su mahom skromne, kako i dolikuje izvornom hrišćanstvu. Za deset dana puta nigde nisam video kockarnice i kladionice.
Albanija je prijemčiva, turizam je u povoju, i mimo same njene obale, stvari su baš onakve kakve treba da budu. Broj onih koji posećuju je manji od onih koji stanuju. Ko stremi kognitivnom istraživačkom turizmu, koga zanima fotografija, netaknuta priroda ali i anahrone pojave, Albanija je prava destinacija. Čovek se oseća bezbedno i slobodno.
Jug Albanije, maj 2024. godine.
NESTVARNA MESTA. 