Vjosa.

^{Beleške sa puta, Albanija 3/5}

Poslednja slobodna reka Evrope – Vjosa ili na grčkom Aoos, izvire u severnom delu Epira, nadomak Metsova. Aoos je probio duboki kanjon ispod grandioznih tornjeva planine Timfi i prekoputa planine Smolikas, posle Olimpa najvišeg vrha kontinentalne Grčke. Jezero Drakolimni na krovu Zagorohorije smešteno je na rubu ove provalije, u čijem dnu upravo teče reka Aoos. Desetak kilometara istočnije, nedaleko od mesta Konjica, Aoos ulazi u Albaniju i menja ime. Teren je nešto pitomiji, ako izuzmemo visoki, na momente alpski greben planine Nemerčke. Iz doline Vjose sa 400m nadmorske visine do vrha Maja Papingut na 2400m potrebna su dva dana uspona, jer Nemerčka spada u ultra prominentne vrhove Albanije.

Upoznavanje ovog intrigantnog prostora započeli smo u jednom starom selu nadomak gradića Permeta, po imenu Leus. Reč Leus potiče od grčke reči Eleusa (Ελεούσσα) a koja označava nežnost ili milosrđe. Bogorodica Eleusa ili “Bogorodica Ljeviška” je tip prikaza Device Marije na ikonama ili freskama sa Isusom u naručju koji je pripijen uz Bogorodičin obraz. Najpoznatiji prikaz ovog tipa na našim prostorima se nalazi u carskom gradu Prizrenu u zadužbini kralja Milutina, Crkvi Bogorodice Ljeviške koja je po svojoj najpoznatijoj freski dobila i ime.

Slična priča prati i Leus. Crkva Shën Marisë je locirana na ulazu u selo, na blagoj padini. Smeštena u šumskom okruženju, nevidljiva izdaleka, crkva je izuzetnog arhitektonskog sklada. Odlikuje je anahroni stil gradnje. Za vreme njenog nastanka, spominje se XVII i XVIII vek. Po svom izgledu pak podseća na rane bazilike u romaničkom stilu.

Crkve na jugu Albanije plene skromnošću i odišu spiritualnošću istočnog Krsta Vizantije. Za vreme komunističke diktature mnoge su bile zabravljene, a freske često oštećene grafitima.

Leus se po planu i izgledu ne razlikuje od brojnih kamenih sela u epirskom Zagoriju. Sve do drugog svetskog rata, ovde su živeli bogati trgovci dok se 12. juna 1944. godine nije dogodila kataklizma. Dolina Vjose je tada bili pod nemačkom okupacijom. Jedan nesretni pucanj sa brda na vojsku dole u Permetu, zapečatio je sudbinu sela. Sve kuće u Leusu su spaljene, osim crkve. Stari imućni stanovnici se nikada nisu vratili. Nakon rata, stigli su komunisti a sa njima i novi kolonizovani stanovnici, prevashodno stočari.

Leus je sedamdeset godina kasnije, pokazna vežba surovog ruralnog života u planinama Albanije a koji se nije mnogo menjao decenijama unazad. Do sela ne postoji put. Ipak, da stvar bude potpuna, od nedavno postoji pansion za goste. Domaćin Gilberto Jace je sa svojom surpugom Elonom renovirao staro kameno zdanje i pretvorio u preudoban smeštaj, daleko od svega.

Leus se ispostavio kao najiskrenije iskustvo na celom putovanju, čije vizuelne atrakcije nisu očigledne, ali je kontakt sa duhovima prošlosti ovde bio intenzivniji nego na drugim mestima.

Tragom većine posetilaca iz daleka, i mi smo se nakon duhovnog pročišćenja u Leusu uputili na telesno pročišćenje do termalnih izvora Banja (Bënjë).

Pogled kroz luk stare ćuprije iz turskog doba (Ura e Kadijut) je izuzetan, ali je i broj posetilaca po sunčanom prolećnom danu ovde pozamašan. Kako li je tek leti.

Most se nalazi na samom ulazu u kanjon Langarica. Par stotina metara dublje u kanjonu, nestaće ljudi. U kanjonu je na moju sreću još bilo vode. Tok vode ni previše brz ni dubok, taman da se bez muke dosegne mračno središte ovog kanjona. Refleksija svetla u povratku je stvorila izuzetne prizore.

Nakon kupanja i “kanjoninga” vredi se provozati još južnije u smeru Grčke. Ovo je najpoznatija panoramska ruta južne Albanije. Tirkizna reka, bujno zelenilo doline iznad kojih se uzdiže zid od planine, početkom maja još uvek ukrašen snegom. Brojni viseći mostovi usput. Kod mesta Kanikol ukazaće se i glavni scenski spektakl reke Vjose na celom njenom toku – “Vjosa river bend”. Planina Nemerčka i vrh Maja Papingut u pozadini su delimično još uvek pod snegom.

Petosatni detour od Ćorovode do Permeta mi je pokvario prvobitne planove. Samo jedan dan boravka u dolini Vjose je bio apsolutno nedovoljan da se osvane na svim željenim mestima. Greben Nemerčke priziva u neophodnu dopunu perspektive sa visine. Planinarski oktobar u Permetu zvuči kao savršen plan. Tri sata vožnje od Tirane i nisu preko sveta!

Permet, april 2024. godine.

Naredna etapa putopisa kroz Albaniju: Đirokastra.