Treskavica.

Treskavica: Zbog tužne sudbine u poslednjem ratu nepravedno zapostavljeni i skrajnut skriveni dragulj prirode, koji mnogi opravdano smatraju najlepšom planinom u BiH!

Kontrasti prirode su jedinstveni: četinarske i listopadne šume, zdrave livade prekrivene borovnjacima i klekama, smaragdna planinska jezera među liticama krečnjačkih vrhova. Sve to se može doživeti u jednom planinarskom danu na Treskavici. Samo na Treski uspon započinjete u Bosni a završavate u Hercegovini.

Veliko jezero, Treskavica.

Za početak, gde se uopšte nalazi ova planina?

Treskavica pripada sarajevskom dinarskom opusu: na zapadu se naslanja na Bjelašnicu i Visočicu, na istoku na Leliju i Zelengoru, dok se preko puta Treskavice na severoistoku nalazi Jahorina.

Zgodna pristupna tačka planini je selo Turovi, opština Trnovo (RS), udaljeno svega nekoliko kilometara od glavnog magistralnog puta Sarajevo – Foča.

Odskočna baza za ulazak u masiv je renoviran planinarski dom „Runolist“ koga deli svega 1,5h hoda od kraja asfalta u Turovima. Dom je udoban i čist, o gostima brine ljubazni domaćin Milovan poznatiji kao Mimo.

Treskavica je tako logistički pristupačna planina u poređenju sa drugim planinskim biserima Hercegovine. Od sarajevske Vrace do Turova nema više od 40 minuta vožnje.

Iz beogradskog ugla posmatranja, Treska je među planinama atraktivnog, kraško-dinarskog karaktera, možda baš ona do koje se najlakše i najbrže stiže, preko Zvornika i Romanije.

Dva sata opuštajuće šumske šetnje deli Mimov dom od Velikog jezera na Treskavici, prve atrakcije na planini.

Na proplanku zvanom Šišan prestaje šuma a otvara se prostrani masiv.

Livade prošpartane borovnjacima i klekama okružuju jezero, dok se na horizontu ukazuje glavni greben Treskavice sa njenim najvišim vrhom.

Pošto je Treskavica „Bosna u malom“ i sam vrh ima tri imena: Đokin toranj figuriše na topografskim kartama, a u upotrebi su još dva naziva: Mala Ćaba i Pakliješ. Oko nadmorske visine nema sporenja, a ona iznosi 2086m.

Treskavica je „zarasla“ planina. Izdig stoke je nakon rata u potpunosti zamro. Trava usred leta dostiže i metar visine – u prevodu, rosa do pojasa u jutarnjim satima.

Planina je prebogata vodom. Od podnožja do vrha smo izbrojali čak pet izdašnih izvora. Teren je najvećim delom jednostavan za kretanje kao na susednoj Zelengori. Jezera su pogodna za kupanje a borovnica u drugoj polovini leta ima u izobilju. Sve to Treskavicu čini savršenom letnjom destinacijom gde planinarenje postaje pravo uživanje.

Ekološko-planinarsko društvo Treskavica je na Velikom jezeru izgradilo i kućicu – minijaturni planinarski bivak sa uređenim okolnim prostorom za sedenje koji se redovno kosi i održava. Zaista nesvakidašnji i neočekivani prizor na Balkanu, gde smo navikli na trošnu i zapostavljenu planinarsku infrastrukturu.

Posmatrano sa ove tačke, Veliko jezero sa refleksijom okolnih vrhova deluje kao minijaturni raj.

Nakon jezera započinje nešto jači uspon na sledeći planinski nivo: prostrani plato pod samim vrhovima Treskavice.

Dok smo iznad i oko samog Velikog jezera sretali brojne berače borovnica, u višim etažama planine nije bilo nikog osim nas i neumoljivog hercegovačkog sunca.

Vetra gotovo da nije bilo čak ni kasnije na grebenu iznad 2000m. Valjalo je do zenita isprašiti ceo uspon.

Da li je planinarenje na Treskavici bezbedno u pogledu mina?

Via normale staza koju smo sledili od podnožja do vrha je sigurna za planinarenje. U šumskom delu nije preporučljivo napuštati stazu dok je u ovom kraškom gornjem delu planine neizbežno slobodnije kretanje po livadama i proplancima jer je staza najvećim delom slabo uočljiva i obrasla gustim rastinjem. Markacije vode do samog vrha.

Izvor Ušljiva Voda.

Sat pre podneva smo izbili na prevoj „hercegovačka vrata“ odakle se otvorio pogled ka nama dobro poznatoj susednoj Visočici.

„Vrata Hercegovine“
Pogled ka Visočici.

U prvom planu je prepoznatljiv nazupčen greben Puzima okružen gustim šumama nad dubokim kanjonom reke Ljute.

U drugom planu vrtačast mesečev pejzaž vrhova Džamija i Veliki Ljeljen i visoki plato Jezera – tu smo bili, stećcima u pohode, u leto 2016. godine.

Zapadni deo Treskavice je na topografskoj karti označen kao Pakliješ.

Samo ime upravo nagoveštava hercegovački šmek ovog dela planine: suv, kamenit i vreo! Sušta suprotnost zelenih rajskih predela kroz koje smo prošli svega par sati ranije.

Hercegovački deo Treskavice: Pakliješ i Pašina planina.
Završni uspon na najviši vrh Treskavice.

Staza sa pakliješke strane pažljivo zaobilazi trošne delove grebena i bezbedno preko kamenito travnate podloge izbija na vrh na kome se zaista i nalazi ćaba od slepljenog naslaganog kamena. Đokin toranj ili Mala Ćaba ili Pakliješ – najviši vrh Treskavice (2088m) je osvojen nakon 4 i po sata od Runolista sa preko 900m visinske razlike.

Mala Ćaba na Đokinom Tornju.

Za prvo upoznavanje sa Treskom izbor je spontano pao na najveće jezero i najviši vrh. Postojala je jaka želja da se u povratku još dobaci do drugog po veličini Crnog jezera, ali nam se ovaj put to nije dalo. Veza Velikog i Crnog jezera nije najsjajnije označena, nakon jednog pogrešnog skretanja, nije više bilo vremena za ispravku. Jer ukupna dužina uspona od doma do vrha u jednom smeru iznosi 9 kilometara, odnosno preko 21km sa spuštanjem do parkinga isti dan: više nego dovoljno za topao letnji planinarski dan sa dečijom pratnjom.

Opšti zaključak je da je planinarenje u najlepšem delu Treskavice bezbedno u pogledu mina. Leti na desetine ljudi beru borovnice u oblasti Velikog i Crnog jezera na Treskavici. Do sada nije zabeležen nijedan slučaj da je neko stradao u tom delu planine.

Kako Treskavica izgleda u jesen? Mogu samo da slutim. Nestrpljivo čekam sledeću priliku za obilazak svih jezera na rajskoj Treskavici!


Flickr galerija: https://www.flickr.com/gp/jazzm8/sP5b74

Wikiloc trek: Turovi – Sastavak – PD Runolist – Veliko jezero – Djokin Toranj / Mala Ćaba

Planinarski dom „Runolist“ – noćenje 10 KM po osobi, kontakt Milovan: +387 66 489366

Hvala Dino Karadža za instant objašnjenja i pojašnjenja (i ovaj put)!

Još putopisa iz ovih krajeva:

Visočica, stećcima u pohode: Džamija, Ljeljen, Jezera, Umoljani.

Visočica, Zimski Vito iz Mokrih Stijena.

Bjelašnica: Drevni Lukomir i tačka na i u „BiH“: Obalj

Nestvarna Zelengora: Kotlaničko i Štirinsko jezero i vrh Bregoč.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close