IN MEMORIAM Stamenković Goran 1970-2022.
U severozapadnom ćošku Bugarske, na svega 50km od granice sa Srbijom nalazi se grad Belogradčik, okružen stenovitim formacijama neobičnog oblika (Белоградчишки скали).
Za razliku od posestrinskih Meteora u centralnoj Grčkoj, prvi utisak je da belogračiške stene zauzimaju znatno veći prostor. Nemaju manastire na svojim vrhovima, ali su po boji, brojnosti i prostranstvu koje zauzimaju čak i impresivnije.
Među stenama su prisutni razni neobični oblici, koji po pravilu prizivaju usmena predanja o njihovom nastanku.
Naučna pozadina nastanka stena vuče korene duboko u geološku prošlost. Tokom permskog razdoblja došlo je do tektonskog uzdizanja planine Balkan, da bi u sledećem geološkom razdoblju (trias) oblast oko Belogradčika prekrio morski basen.
Reke koje su se ulivale u ovo more su nanosile pesak i glinu: u kombinaciji sa morskom erozijom, stvarale su se specifične naslage. Po svom geološkom sastavu, stene su upravo kombinacija peščara i konglomerata. Karakteristična crvenkasta boja potiče od prisutnih oksida gvožđa.
Konačno početkom kenozoika dolazi do novog uzdizanja ali i pucanja slojeva zemljine kore. Tragovi tog procesa su strme vertikalne litice samih stena kakve srećemo danas.
I pored izrazito atraktivnog prostora, u Belogradčiku su jedva vidljivi posetioci. Isti se mahom ograničavaju na posetu gradske tvrđave (Белоградчишка крепост).
Tvrđava je posebna u arhitektonskom smislu, jer su stene kao prirodni elementi iskorišćeni u njenom odbrambenom sistemu.
Pretpostavljam da je razlog relativno malog broja posetilaca Belogračika loša putna mreža ovog dela Bugarske. Belogračik je od Sofije udaljen više od 3 sata vožnje. U Srbiji je ovo mesto gotovo nepoznato, iako se nalazi na samo sat vremena od Zaječara.
Radi o vanserijskom mestu i prostoru i to u globalnim okvirima. Prizori koje smo zabeležili sa nekoliko lokacija u i oko Belogračika to svakako potvrđuju!
NESTVARNA MESTA. 