Мелник / Melnik.

Na jugu Bugarske, blizu granice sa Grčkom, na obodu moćne planine Pirin ušuškao se šarmantni Melnik, zvanično, najmanji grad u Bugarskoj.

Čine ga stotinjak kuća i zdanja izgrađenih u tradicionalnom balkanskom stilu. Osim po arhitekturi, Melnik je poznat po vinu, a za ljubitelje prirode pre svega po nesvakidašnjim peščanim formacijama koje su uzdižu oko ovog mesta. Melnik je, najprostije rečeno, okružen brojnim “đavoljim varošima”.

Neobični geografski lokaliteti po pravilu kroz istoriju prizivaju spiritualnost.

Poput Meteora u Grčkoj, i na uzvišenjima oko Melnika, još u ranom srednjem veku su počeli da niču sakralni objekti. Međutim, turbulentan točak istorije i prirodne katastrofe u vidu zemljotresa i požara učinili su da je malo toga do današnjeg dana sačuvano. Osim nekoliko ruina i temelja, jedini izuzetak predstavlja čuveni Roženski manastir udaljen 6 kilometara odavde.

Melnik je u prošlosti predstavljao važno mesto. Ovde su stolovali i neki od bugarskih vladara, a u novija vremena Melnik je bio trgovačko čvorište sa heterogenim stanovništom koga su činili Grci, Bugari, Vlasi, Rumuni, Turci. Nakon balkanskih ratova Melnik tone u zaborav i izolaciju iz koga ga poslednjih godina izbavlja autohtona sorta grožđa: “širokolistni Melnik”. U međuvremenu je veliki broj malih vinarija nikao u okolini, što u kombinaciji sa peščanim piramidama i starim manastirom dovodi posetioce u ovo autentično mesto.

Do peščanih piramida vodi uređena stepenasta staza koja se nalazi na suprotnom kraju grada (od onog u koji se u grad dolazi motornim vozilom). Nakon 300 stepenika tj. oko 100m visinske razlike izbija se na prostran plato. Ovde se nekada davno nalazio despotski i carski manastir Svete Bogorodice Speleotise (“Sveta Zona”) čiji ktitor je bio Despot Aleksej Slav (XIII vek).

Od stare građevine vidljivi su jedino temelji, u blizini novosagrađene kapele. Za utehu se zato odavde pružaju velelepni pogledi na Melnik i njegove peščane piramide.

Staza nastavlja dalje obodom uzvišenja i na kraju se račva na dva kraja, jedan vodi do ostatataka manastira Svetog Arhangela a drugi do ostataka manastira Svetog Nikole. Čudnovate formacije su sve vreme u vidnom polju.

Krug je moguće zatvoriti silaskom preko šumske staze koja vas vraća pravo u grad nedaleko od crkve Svetog Nikole.

Za celu šetnju je dovoljno odvojiti oko 90 minuta. Kako u Melniku već vlada mediteranska klima, isplati se poraniti i izbeći vrućinu u letnjim mesecima. A kad upeče zvezda, prepustiti se kvalitetnom “domešnom” vinu i čarima lokalne kuhinje u nekoj od brojnih mehana duž glavne džade.

Melnik smo posetili u leto 2018. i opšti utisak je više nego pozitivan. Mesto je poluprazno, nema tragova gužve i buke, naprotiv, ne pamtim da sam negde bolje spavao.

Grad je još uvek u procesu revitalizacije, napola sređen, napola ruiniran. Čak i sama glavna ulica nije do kraja popločana (u jednom trenutku prelazi u zemljani put!)

Cene su izuzetno povoljne (litar vrhunskog domaćeg vina u kafani 5 leva).

Komercijalizacija za sada nije na vidiku tako da se poseta isplati što pre! Melnik je idealno mesto za konak na putu ka istočnom Egeju.