^{Gardinovci, april 2017}

Vojvođanski ritovi su svedoci nekadašnjeg izgleda priobalja velikih ravničarskih reka.

U poslednjih par stotina godina, ovaj prirodni reljef je značajno smanjen usled izgradnje nasipa i širenja oranica.

“Geneza Vojvodine”

Ratovi Austrije i Turske u XVI i XVII veku pretvorili su južni pojas Panonskog basena u pustu močvaru, u kojoj su harale naoružane bande i malarija. Požarevačkim mirom, Vojvodina i Slavonija trajno prelaze u ruke Austrougarske. Centralna vlada u Beču pokreće veliki projekat naseljavanja ovih oblasti, kojima dodeljuje status Vojne krajine, kao zaštitnog pograničnog pojasa prema Turskoj. Ovaj prostor naseljavaju stanovnici iz skoro svih delova Dunavske monarhije ali i izbeglice iz Otomanskog carstva, prevashodno Srbi iz “Stare Srbije”. Kako bi stvorili uslove za život i zemljoradnju, naseljavanjem ovih oblasti počinje i proces isušivanja močvarnih oblasti, ali i “krotidbe” velikih reka, izgradnjom nasipa i mreže kanala duž linija novih naseobina. 

Sama reč rit potiče od nemačke reči “Ried” i označava rečnu šumu u plavnom području, ispresecanu barama, močvarama ili livadama (zavisno od perioda godine).

Koviljsko-Petrovaradinski rit i Gornje Podunavlje / Kopački rit predstavljaju najveće prirodne rezervate ovog tipa u srednjem toku Dunava.

Koviljski rit se nalazi u Vojvodini i proteže se levom stranom Dunava, od Novoga Sada do sela Gardinovci. Ko god je prošao autoputem od Beograda ka severu, prosto je morao da spazi impozantnu šumu sa bačke strane mosta kod Beške. To je Koviljski rit.

Ne postoji bolji način da se zaviri u ovaj svet od vožnje kajakom. Prošle godine, veslali smo kroz poplavljene livade Obedske Bare, sada je na red došao Koviljski Rit.

Za vodeni izlet i dobre prizore, bitno je da u ritu ima što više vode. Vodostaj u rezervatu prati Dunav i najviši je u proleće, tokom aprila i maja meseca. Kada je vodostaj u Novom Sadu na koti 290 –  dobar deo kanala, rukavaca i meandara Koviljskog rita je spojen sa Dunavom. To mi je bio pokazatelj da ćemo imati plovnu situaciju zbog koje vredi pokretati celu priču.

Sledeće važno pitanje: gde možemo jednostavno i bezbedno da kombijem priđemo rezervatu i porinemo kajake? Odgovor je selo Gardinovci. Dakle ne okolina samog Kovilja po kome rit nosi ime i kako možda logika nalaže.

Naselje Kovilj je sa ritom povezano rukavcem po imenu Arkanj. Arkanj je međutim u privatnom posedu manastira Kovilj, što samo po sebi nije ništa sporno, da crkva taj ceo prostor nije fizički ogradila i ograničila kretanje običnim smrtnicima.

U okviru manastirskog imanja se nalazi i uređeno izletište “Na kraju sveta” sa nekada čuvenom ribarskom čardom. Čarda više nije u funkciji (stanje stvari April 2017), a navodno je u planu revitalizacija ali sada pod okriljem manastira.

Izletište je otvoreno za posetioce od aprila do kraja novembra. Ovde se mogu iznajmiti drveni čamci sa veslima, ali tu ne bismo mogli da porinemo sopstvena plovila.

U Gardinovcima potpuno druga slika. Meštani su me uputili na “Liman” – pristan na izlazu iz sela na putu ka Kovilju, gde se nalazi i letnja skela za Krčedinsku Adu. Tamo sam sreo dobrog čoveka po imenu Laza koji mi je dao veoma precizne instrukcije kuda možemo da veslamo. Bravo za Gardinovce!

Gardinovci – Agla – Beščanski most – Agla – Arkanj – Na Kraj Sveta i nazad.

Nalazimo se u 7 ujutru na pristanu. Nakon pola sata spremanja opreme, spuštamo kajake i krećemo.

Od pristana ka zapadu vode dva rukavca – prvi je Dunavac – deo starog toka Dunava koji oblilazi oko Krčedinske Ade. Danas ne idemo tamo, već u sporedni rukavac ili kako meštani kažu “vok” , koji nas vodi do jezerskog proširenja koji u vokabularu lokalaca nosi naziv Agla.

Rano-prolećni prizori su primamljivi – mlado lišće u blagim zelenim tonovima. Priroda se budi. Svež i čist vazduh bez rojeva insekata koji će zaposesti ove predele već za koju nedelju.

Poranili smo dobro, imamo puno vremena tako da se krećemo u laganom ritmu i ne propuštamo priliku da se zavučemo pod krošnje poplavljenih stabala. Mangrove i divlje vrbe sugerišu prizore iz močvara Lujzijane i prizivaju scene iz kultnog američkog filma “Južnjačka uteha”.

Agla se polako sužavala u vok koji nas je vodio dublje u rit – najatraktivniji deo današnjeg akvatorijima. Odlučujem da nakratko iskočim iz kajaka. Gomile ljuštura od puževa i  po koja žaba. Trulo drveće upotpunjuje scenografiju zamočvarenog dela rita.

Veslamo dalje oprezno izmedju  plutajićih debala kroz gustu žabokrečinu. Cvrkut ptica močvarica kreira živopisnu zvučnu kulisu oko nas.

Močvara se ponovo otvara u rukavac. Huk motornih vozila nagoveštava da smo uskoro ispod samog mosta.

Rukavac je ispod mosta preprečen veštačkim nasipom. Nije moguće proći ispod luka u zapadni deo rezervata. Most nekako deli ceo prostor na dve odvojene celine.

Okrećemo nazad. Vreme da se na kratko izađe iz kajaka i protegnu noge. To je jedina neprijatnost prilikom dužeg boravka u kajaku – noge su konstantno ispružene.

Međusobno zamenjujemo kajake. Danas smo vozili dva različita tipa kajaka:

1. kajak narandžaste boje “Solo” francuskog proizvođača Riot je kraći, sporiji ali zato i stabilniji i namenjen slatkim vodama. Jednostavan za transport. Ima integrisanu kobilicu. Pogodan za kraće avanture po jezerima i rekama.
2. kajak crne boje “Verso” francuskog proizvođača Rotomod je univerzalan turing kajak  – odlikuje ga uzana konstrukcija nalik na morski kajak ali je lakši za manevrisanje i stabilniji od istog. Pogodan za duge ture.

Kajake je i za ovu avanturu obezbedio Aquaplan iz Zrenjanina – link na njihovoj stranici se nalazi na dnu teksta.

S obzirom da smo danas veslali kroz izrazito mirnu i plitku vodu nismo montirali kobilicu na drugi kajak. Iz istog razloga nismo montirali ni “Spritzdecke” – nepromočivu presvlaku za veslača.

U Agli sam na GPS-u unapred markirao skretanje za Arkanj – to je ujedno i jedini veći rukavac sa severne strane koji je nemoguće promašiti.

Nakon dvadesetak minuta veslanja, izbijamo na severni obod rita. Stižemo “na kraj sveta”. Veslamo ka završetku rukavca Arkanj, gde nailazimo na par labudova, nekoliko pecaroša i dve bele čaplje koje izmiču mom objektivu. Lokvanji se polako bude iz zimskog sna.

Nazad veslamo jače bez mnogo stajanja – valja odraditi trening kad smo već na vodi.

Nakon 6 sati uživanja u proleću na vodi – vraćamo se na početnu tačku.

Još jedan savršen dan i jedno novo iskustvo iza nas. Utiske smo sumirali uz čorbu i svežeg smuđa na terasi čarde “Rečni baron” pod Titelskim bregom u Mošorinu…

Preveslali smo oko 16 kilometara i upoznali skriveni, atraktivan kutak netaknute prirode preko koga smo nebrojeno puta preleteli auto-putem. Do sledećeg proleća i otkrivanja nekog novog kutka Vojvodine – sa kajaka!

GPX: Koviljski Rit 2017

Aleksandar Bzdušok i Nebojša Atanacković, april 2017.