Zatvorili smo sezonu zimskih uspona kako dolikuje – u Triglavskom narodnom parku. Naporan jednodnevni uspon po mokrom aprilskom snegu sa tri dvotisočnjaka na meniju: Viševnik (tamo smo već bili u januaru) 2050m, Veliki Draški vrh 2241m i Ablanca 2005m.
Najteži uspon ove godine. Februarski uspon na Šarsku Bistru je bio dug i isrcpljujući. Sa 1700m visinske razlike i 12 sati hoda. Sada smo ispeli skoro 1500m u 9 sati, kondiciono i tehnički na visokom nivou. Zimski uspon je do sada podrazumevao da kada jednom izbiješ na sneg i led i navučeš dereze, „beli scenario“ je na snazi do kraja dana. Sada to nije bio slučaj. Planirati u aprilu iznad 2000m teže je nego u januaru: teren je bio izrazito dinamičan: sneg, stena, kamenjar, kleke i kombinacija prethodnih elemenata neprekidno su se smenjivali.Šlag na tortu: eksponirani uspon na Ablanca za kraj. Zaista izuzetno planinsko iskustvo na kome možemo samo da zahvalimo našim slovenskim domaćinima iz Žirija: Ivu i Patriku!
Bilo nas je četvoro u ekipi tog jutra na Triglavu – idealna brojka za sigurnu ekspediciju. Uz Patrika i Iva sa mnom je krenuo i kolega triatlonac Ivan Bon a od nedavno i član PD Balkan iz Beograda.
Trek započinjemo kao i prošli put sa parkinga nordijskog ski centra na Pokljuci koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1350m. Uspon je jak, za nepun sat i po savladava se visinska razlika od 700m i izbija se na veoma popularni vrh za zimske uspone Viševnik.
Viševnik je popularan zbog svoje dostupnosti, tehnički lakog uspona a zauzvrat nudi izvanredne poglede na sam Triglav. Danas je nebo na njemu bilo zatvoreno – za kristalno jasne prizore Triglava posetite januarski članak.
U januaru smo se takođe spustili do Srenjskog prevala ali smo onda zavili na istok u smeru Mrežca ka Blejskoj koči. Sada pravimo zapadni krug: Obilazimo oko Malog Draškog Vrha, penjemo Veliki Draški Vrh, spuštamo ka Studorskom prevalu i penjemo Ablanca, i zatim vraćamo nazad prolazeći iznad katuna Konjščica. Na Konjščici smo bili u leto 2012. u okviru dvodnevnog uspona na sam Triglav.
Sekcija oko Malog Draškog Vrha je izrazito atraktivna – u pitanju je obezbeđeni via ferrata prelaz kroz kameni usek kroz stenu.
Veliki Draški vrh – naš glavni cilj za danas sve vreme je u kadru.
Nakon toga sledi opuštajući spust u lednički cirk između vrhova koje penjemo danas. Tragovi turno skija su vidljivi po padinama – danas smo videli svega par skijaša – sneg je ispod 1700m gotovo okopneo, treba nositi skije par sati na leđima, turno sezona odbrojava poslednje dane.
Započinjemo glavni današnji uspon. Iako imamo dosta sunca, vetar je prilično neprijatan. Prvi deo uspona je stenovit – dereze pomažu ali i odmažu na ovako dinamičnoj podlozi.
Uskoro se otvara pogled na dolinu po imenu Krma. Sa leve strane Krme nalazi se vrh Rjavina koji se direktno nastavlja na Kredaricu i sam Triglav. Krma je jedna od tri karakteristične ledničke doline koje sa severa zadiru duboko u Triglavski masiv: uz Kot i Vrata to su glavni prilazi za planinare ka centralnim delovima nacionalnog parka. Dok su Vrata i Kot prohodni samo u letnjim uslovima (za ne-alpiniste), Krma je prohodna i zimi jer je to ujedno prilaz čuvenom planinarskom domu na Kredarici koji radi tokom cele godine.
Do samog vrha idemo isključivo po snegu što predstavlja olakšanje.
Veliki Draški Vrh 2241m. Triglav i Tosc na dlanu ispred nas. Tu je i Mišelji vrh. Na jugu Bohinjsko jezero i selo Stara Fužina, odakle sam dan ranije fotografisao Veliki Draški Vrh na kome sada stojimo (slika pri dnu teksta).
Sa vrha uživamo u spustu kroz nešto dublji sneg ka Studorskom prevalu…
Najteže za kraj: uspon na Ablanca 2005 mnm:
Naš vodič po Triglavskim vrletima: Ivo Kavčić, planinarski maestro iz NK Žiri. Hvala još jednom!
Garmin Track:
https://connect.garmin.com/modern/activity/1130452441
Flickr Galerija:
https://www.flickr.com/gp/jazzm8/Ri1TWo
One Pingback