Julijski Alpi. Veliki Draški Vrh i Ablanca.

Zatvorili smo sezonu zimskih uspona kako dolikuje – u Triglavskom narodnom parku. Naporan jednodnevni uspon po mokrom aprilskom snegu sa tri dvotisočnjaka na meniju: Viševnik (tamo smo već bili u januaru) 2050m, Veliki Draški vrh 2241m i Ablanca 2005m.

Najteži uspon ove godine. Februarski uspon na Šarsku Bistru je bio dug i isrcpljujući. Sa 1700m visinske razlike i 12 sati hoda. Sada smo ispeli skoro 1500m u 9 sati, kondiciono i tehnički na visokom nivou. Zimski uspon je do sada podrazumevao da kada jednom izbiješ na sneg i led i navučeš dereze, „beli scenario“ je na snazi do kraja dana. Sada to nije bio slučaj. Planirati u aprilu iznad 2000m teže je nego u januaru: teren je bio izrazito dinamičan: sneg, stena, kamenjar, kleke i kombinacija prethodnih elemenata neprekidno su se smenjivali.Šlag na tortu: eksponirani uspon na Ablanca za kraj. Zaista izuzetno planinsko iskustvo na kome možemo samo da zahvalimo našim slovenskim domaćinima iz Žirija: Ivu i Patriku!

Bilo nas je četvoro u ekipi tog jutra na Triglavu – idealna brojka za sigurnu ekspediciju. Uz Patrika i Iva sa mnom je krenuo i kolega triatlonac Ivan Bon a od nedavno i član PD Balkan iz Beograda.

Trek započinjemo kao i prošli put sa parkinga nordijskog ski centra na Pokljuci koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1350m. Uspon je jak, za nepun sat i po savladava se visinska razlika od 700m i izbija se na veoma popularni vrh za zimske uspone Viševnik.

Viševnik je popularan zbog svoje dostupnosti, tehnički lakog uspona a zauzvrat nudi izvanredne poglede na sam Triglav. Danas je nebo na njemu bilo zatvoreno – za kristalno jasne prizore Triglava posetite januarski članak.

U januaru smo se takođe spustili do Srenjskog prevala ali smo onda zavili na istok u smeru Mrežca ka Blejskoj koči. Sada pravimo zapadni krug: Obilazimo oko Malog Draškog Vrha, penjemo Veliki Draški Vrh, spuštamo ka Studorskom prevalu i penjemo Ablanca, i zatim vraćamo nazad prolazeći iznad katuna Konjščica. Na Konjščici smo bili u leto 2012. u okviru dvodnevnog uspona na sam Triglav.

VDV-5 — Raskrsnica planinarskih staza na Srenjskom prevalu 1995mnm.

Sekcija oko Malog Draškog Vrha je izrazito atraktivna – u pitanju je obezbeđeni via ferrata prelaz kroz kameni usek kroz stenu.

Veliki Draški vrh – naš glavni cilj za danas sve vreme je u kadru.

VDV-7 — Piramida Velikog Draškog Vrha – 2241mnm.

Nakon toga sledi opuštajući spust u lednički cirk između vrhova koje penjemo danas. Tragovi turno skija su vidljivi po padinama – danas smo videli svega par skijaša – sneg je ispod 1700m gotovo okopneo, treba nositi skije par sati na leđima, turno sezona odbrojava poslednje dane.

VDV-8 — U ledničkom cirku pred glavni uspon.

Započinjemo glavni današnji uspon. Iako imamo dosta sunca, vetar je prilično neprijatan. Prvi deo uspona je stenovit – dereze pomažu ali i odmažu na ovako dinamičnoj podlozi.

VDV-10 — Početak uspona na Veliki Draški Vrh.

VDV-11 — Ivova demonstracija korišćenja užeta.

Uskoro se otvara pogled na dolinu po imenu Krma. Sa leve strane Krme nalazi se vrh Rjavina koji se direktno nastavlja na Kredaricu i sam Triglav. Krma je jedna od tri karakteristične ledničke doline koje sa severa zadiru duboko u Triglavski masiv: uz Kot i Vrata to su glavni prilazi za planinare ka centralnim delovima nacionalnog parka. Dok su Vrata i Kot prohodni samo u letnjim uslovima (za ne-alpiniste), Krma je prohodna i zimi jer je to ujedno prilaz čuvenom planinarskom domu na Kredarici koji radi tokom cele godine.

VDV-12 — Pogled na dolinu Krma sa prilaza Velikom Draškom Vrhu.

Do samog vrha idemo isključivo po snegu što predstavlja olakšanje.

VDV-13 — Konačni uspon na Veliki Draški Vrh.

Veliki Draški Vrh 2241m. Triglav i Tosc na dlanu ispred nas. Tu je i Mišelji vrh. Na jugu Bohinjsko jezero i selo Stara Fužina, odakle sam dan ranije fotografisao Veliki Draški Vrh na kome sada stojimo (slika pri dnu teksta).