Drugačija od drugih planina.

Zelengora nema zahtevne vrhove i alpske panorame. Ona je zapanjujuće pusta i nudi devet jezera očaravajuće lepote od kojih se možda Kotlaničko posebno izdvaja svojom plavom bojom u hercegovačkom kamenjaru. Bregoč, Borovno brdo i okolina prekriveni su loptastim pašnjacima, nalik predelima na severu kontinenta. A tu je i brdo Stog zanimljivog oblika, Kozje strane, Ljeljen, Orlovac, bogumilske nekropole, i čarobni vijugavi put (iz doba Austrougarske?)….

Kako doći?

Kada ste se našli na Zelengori sve je dosta jednostavno. Planinarsko društvo Jovo Dr Elčić se potrudilo da obnovi markacije do Kotlaničkog i Štirinskog jezera, do Bregoča kao i susedne planine Lelije. Do najvišeg vrha Zelengore – Bregoč postoje dve markirane staze: Jedna polazi od Orlovačkog jezera, druga od prevoja na Borovnom brdu.

2014. godine je probijen i put do Štirinskog jezera. To dodatno otvara mogućnosti za poklonike planinskog biciklizma. Nema jakih vertikalnih metara, na Orlovačkom jezeru ste već dovoljno visoko, tako da su ture po samoj planini uglavnom laganog, samo na momente umerenog intenziteta. Krećete se po pašnjacima i kamenjaru, uglavnom bez oštrih useka, tako da u dobrim vremenskim uslovima vam markacije možda nisu ni neophodne. Nema rizika od mina.

Rekao bih da je glavni izazov prosto doći do same Zelengore. Put koji preseca ovu planinu od severa ka jugu, Kalinovik – Čemerno datira ko zna od kada. U izuzetno lošem stanju, dodatno uništen transportom drvne građe poslednjih godina. Samo lokalac ili terensko vozilo može da ga savlada i to uz dugu i strpljivu vožnju.

Prošao sam celu trasu i to biciklom (MTB) što po meni predstavlja i najbolji i najlepši način da se priđe ovoj planini. Postoji i treći prilaz sa Tjentišta kanjonom reke Hrčavke, ali je znatno duži i sa većom visinskom razlikom. U MTB krugovima Zelengora je dosta popularna destinacija, ali je po meni velika šteta ne provesti barem još jedan dan pešačke avanture kada se čovek već potrudi da dođe do nje.

MTB: Jažići – Orlovačko jezero.

Plan je bio sledeći. Zelengoru pohodimo tandemski, Dragan i ja. Auto parkiramo u mestu Jažići blizu Kalinovika, do koga se lako stiže magistralnim putem Sarajevo – Foča, skretanje u mestu Dobro Polje. Dalje put Zelengore nastavljamo na MTB-u  sa ruksacima, hranom i opremom za sledećih 48 sati. Na Zelengori planiramo da provedemo 2 noći u planinskoj kući kod Orlovačkog jezera uz prethodni dogovor sa ljudima iz NPS. Trasa od Jažića do Orlovačkog jezera je detaljno opisana na sajtu mtb.ba i nije preterano teška. U našem slučaju penjanje ide malo sporije jer smo natovareni opremom a prethodnih dana je padala kiša.

Posle 3 sata vožnje i savladavanja oko 750m ukupne visinske razlike stižemo na odredište. PAr meseci ranije sam prošao trasu Čemerno – Zelengora – Čemerno i moram da priznam da mi je trasa od Jažića daleko interesantnija. Prolazi kroz prelepu četinarsku šumu, zatim se spušta u jedan kameniti usek i konačno penje ka planini i jezeru.

23km tucanika je idealna doza bicikliranja sa teretom, smeštamo se u planinskoj kući i uspevamo pre povečerja da prošetamo do Stoga, Orlovačkog i Jugovog jezera. Ali prave stvari tek dolaze sutradan.

12 sati Zelengore: Kotlaničko, Štirinsko jezero, Bregoč, Orlovačko jezero.

Imali smo samo jedan dan na raspolaganju za planinarenje tako da je ruta bila ambiciozna i pažljivo isplanirana: Krećemo jako rano oko 5:45 sa ciljem da što pre stignemo do Kotlaničkog i Štirinskog jezera. U toj oblasti nameravamo da se zadržimo do podneva tragajući za najboljim pozicijama za fotografiju. Uslovi za slikanje su savršeni, posle kišne sedmice osvanulo je vedro jutro sa prozirno čistim vazduhom. Hoćemo da islikamo jezera dok se ne podignu oblaci. Put do Štirinskog jezera se odvaja sa glavnog puta Kalinovik – Čemerno negde na najvišoj koti samog puta (prevo Borovno brdo), na istom mestu odakle na istočnu stranu polazi sveża markacija do vrha Bregoč. To je bio naš cilj za popodne, da osvojimo najviši vrh Zelengore i da se potom drugim putem vratimo nazad, preko Orlovačkog jezera.

Proveli smo 12 sati u planini, od toga 9 sati aktivnog hoda, sa 1100m visinske razlike i predjenih 25km. U planinsku kolibu se vraćamo oko 19 časova uveče.

Kotlaničko i Štirinsko jezero.

Kada ispenjete serpentine kod brda Stog, dolazeći sa severa, sa desne strane je katun. Tu je i raskrsnica sa novoprokopanim putem ka Štirinama. Put prati i sveža markacija planinarskog društva Jovo Dr Elčić iz Kalinovika. Prokopani put je delimice pokvario idilu ovog područja, jer ga koristi berači i otkupljivači borovnica koji nažalost za sobom ostavljaju plastične flaše i kese. Tužno je kako lokalno stanovništvo nema ni trunke svesti o prirodnom bogatstvu u svom neposrednom okruženju. Novi put je uslovno rečeno put, i njemu će se obradovati MTB ekipa koja sada može da poveže četiri najveća jezera u jednodnevnu turu. Orlovačko i Jugovo jezero su u neposrednoj blizini glavnog puta pored planinske kuće, dok su Kotlaničko i Štirinsko u zapadnijem delu planine ali takodje blizu jedno drugog. Nakon 45 minuta hoda dolazite na prevoj i sa leve strane će se ukazati najpre Kotlaničko jezero. Za najbolji pogled i fotografije preporuka je obližnje brdo Zimomor sa koga je moguće videti oba jezera istovremeno ali i fotografisati Kotlaničko iz sjajne ptičje perspektive.

Mi smo pre Zimomora produžili ka Štirinskom jezeru, čija zelenkasta boja ga dosta utapa u okolinu i ne čini toliko atraktivnim kao susedno Kotlaničko, ali uz čiju padinu se nalazi spektakularni arheološki lokalitet – stara bosanska bogumilska nekropola! Zaista neverovatno mesto i magija prostora. I ovde smo popeli par lokalnih čuka kako bi uhvatili što bolje poglede. Nismo imali vremena za silazak do samih jezera, valjalo je vratitivse nazad na glavni put, obnoviti zalihe vode na katunu i ispesti Bregoč.

Borovno brdo – Bregoč – Orlovačko jezero.

Uspon na Bregoč je lagan, preko loptastih pašnjaka. Staza sa Borovnog brda obilazi masiv sa njegove severozapadne strane i pruža veličanstveni pogled na Stog, Kaleliju, a kasnije i Kozje strane, Ljeljen, Orlovački vrh.

Na jednom mestu dolazi do spajanja staze sa Orlovačkog jezera i Borovnog brda. U povratku tu ćemo skrenuti desno u dolinu koja se spušta ka jezeru i tako zatvoriti krug. Pred samim usponom uočljiva je lokva pod Bregočom koja daje dodatni šarm veličanstvenom pejzažu.

Sa vrha se pružaju veličanstveni pogledi na sve strane. Na istoku se uzdižu Maglić i Volujak, na zapadu se nazire kontura Prenja na horizontu, a tu su i Treskavica, Bjelašnica…Najveći utisak ipak su sami pašnjaci Zelengore koji u svojim neobičnim valovitim formacijama ovaj pejzaž čine jedinstvenim i neponovljivim.

Nakon meditacije i odmora na vrhu, obilazimo i okolne grebene. Koliko god se Zelengora blago uzdiže sa platoa gde se nalaze njena 4 najveća jezera, toliko se prema istoku strmo obrušava u tamne četinarske šume Sutjeske.

Krećemo nazad ali nakon obilaska oko Bregoča sada skrećemo desno starijom markacijom ka Orlovačkom jezeru. Nakon nepunih sat vremena hoda stižemo na polazno odredište. Plan je ispunjen.

MTB: Orlovačko jezero – Jažići.

Kako moramo isti dan da stignemo nazad u Beograd, čini se da nema prostora za dodatni uspon. Bilo bi zanimljivo popeti vrh Videž jer i tamo postoje bogumilski stećci, ili posetiti Crno i Bijelo jezero koji su takođe u dometu. Vreme je i dalje lepo, mi krećemo nazad biciklima za Jažiće. Sada je sve daleko jednostavnije, imamo samo 150m visinskih metara penjanja sve ostalo je spust i pravo uživanje…

Kalinovik, 25.8.2015. godine.

Jesenji nastavak priče: Nestvarna Zelengora II deo: Gornje Bare i Uglješin Vrh.

100 nijansi zelene na Zelengori: Nestvarna Zelengora III deo: Kalelija, Orlovac, Stog.

Tekst: Nebojša Atanacković

Fotografije: Dragan Stojkić, Nebojša Atanacković.

Wikiloc Track: http://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=14365201