Pozno Zimski Palić.

Ravnica.

Na prvi pogled pust jednoličan i mahom kultivisan predeo. Zašto je pohoditi?

Evo nekoliko praktičnih razloga:

Za  avanture na visokim planinama potrebna je dobra fizička sprema. Ista se ne dobija preko noći već gradi tokom cele godine. Zato kada usred zime ili ranog proleća ne možemo na prave planine zbog nedostatka vremena, ravnica nam pruža mogućnost da se ipak otisnemo u prirodu.

Ako se tek upuštate u hiking i planinarenje sa decom, naravno da nećete odmah da zapucate u kamenjar. Od januara do maja Vojvodina i okolina Beograda nude solidan izbor destinacija za jedan dan. Košutnjak, Avala, Deliblatska peščara, Palić neka su od mesta gde sam bio pravio prve planinarske korake sa malom decom i koje preporučujem za postepenu izgradnju kondicije i to upravo tim redom. Zavisno od vremenskih prilika, šumske staze mogu da bude blatnjave i klizave. U ravnici duva vetar, ili je podloga pesak: sve u svemu sever nudi pogodnosti.

Krug oko Palića.

Dobra opcija za kraj zime ili vetrovito proleće je pešački krug oko Palića koji možete da inkorporirate u izlet do Subotice i Segedina sa najmlađima. Ceo krug oko glavnog jezera (postoje još tri manja) nije za potcenjivanje i iznosi celih 14 kilometara i potrebno je odvojiti 4-5 sati za njega ako ste u društvu najmlađih (u našem slučaju dvoje odraslih i troje dece uzrasta 6, 8, 8 godina).

Palić mu dođe kao subotička Ada ali sa istorijskom pričom i vrlo zanimljivom arhitekturom. Do krajnjeg severa od Beograda ima nekih 100 minuta vožnje autoputem. Parkirali smo na glavnom parkingu  i krenuli u  veliku kružnu šetnju oko glavnog jezera u smeru kazaljke na satu.

Stanje stvari mart 2014. godine.

Staza dobrim delom ide tik uz vodu, i voda je glavni orijentir. Pre par godina urađena je turistička signalizacija u vidu 6 turističkih tabli sa mapom jezera, podelom cele trase na segmente i mestom gde se nalazite. Table su raspoređene na početku samih segmenata označenih slovima A-B-C-D-E-F.

U pogledu orijentacije i samog terena problematični su segmenti C-D-E. Oni su na tablama označeni kao „avanturistički deo“ za razliku od ostatka koji je „turistički“. To „turistički“ znači da se krećete ili uređenom kejom ili klasičnim kolskim putem. Onaj „avanturistički“ je daleko inspirativniji, ali i predstavlja izazov u pogledu nekoliko stvari.

Prvi problem su vikendice koje su zauzele (i ponekad i ogradile) samo priobalje i potrebno je ići oko njih po njivi. Na tim mestima lako se gubi orijentacija jer ne postoje jasne i precizne „planinarske“ markacije (ovaj članak sam pisao u vreme kada još nisam imao GPS uređaj).

Drugi problem može predstavljati činjenica da na određenim delovima staza i ne postoji. Krećete se  kroz močvarno i trusno područje i u zavisnosti od padavina taj pojas može biti obrušen ili potopljen. To znači još više obilaženja i potencijalnog hodanja po njivama.

Treći problem mogu predstavljati psi lutalice. Ima ih (segmenti E i F u našem slučaju).

Palic-3
Južnim obodom Palićkog jezera. Redak primer planinarske markacije šarmantno okačen na trsku.

Da budem iskren, ja o svemu ovome nisam imao jasnu predstavu pre dolaska na Palić. Očekivao sam nešto u stilu krug oko Ade i to je to.

Prvi utisak i jeste upravo takav. Segment A-B je prijatna šetnja kejom do muškog štranda i veslačkog kluba. Uz kej na nekoliko mesta su postavljeni pontoni gde možete da se opružite i uživate u suncu ako ga ima. Nakon nekih 30-tak minuta (oko 2km) kej se završava (Tabla B). Dalje nastavlja zemljana staza kroz probijenu trsku. Sve je i dalje vrlo jednostavno i pitomo, dok se u jednom trenutku ne pojave privatni posedi uz samo jezero. Potrebno je zaobići ih, preko njive.

Obilaskom oko kuća, primećujem da put dalje više ne ide pored samog jezera. To mi se iskreno nije dopalo i smelo odlučujem presecanje gustog pojasa trske što klincima predstavlja poseban plazir. Izbijamo ponovo na jezero, ali puteljak koju sledimo zaista sa punim pravom nosi epitet „avanturistički“. Prolazimo kroz močvarno rastinje, probijamo se kroz uske stazice tik uz vodu, nikakve markacije ni u najavi.

Palić.
Probijanje kroz trsku na segmentu C-D.

Posle napornih sat i po hoda, izbijamo u „civilizaciju“ u obliku salaša na južnom obodu jezera. U dogovoru sa domaćinom prolazimo kroz sam salaš da ne bi opet gacali po njivama. Par stotina metara dalje, neizbežan je i silazak na glavni put, da bi se prešlo preko kanala.

Prelaskom kanala, možda i najlepši deo cele trase. Voda, trska, vetar, oblaci. Poslednji trzaji zime, proleće je već u vazduhu, priroda samo što se nije probudila.

Palic-4
Poslednji trzaji zime na Paliću.

Nažalost ova lepa deonica ne traje dugo. Zbog nekolicine vikendica koje moramo da zaobiđemo opet smo na njivi. Ubrzo zatim konačno izbijamo na branu oko jezera (Tabla E). Deo od nasipa do Palića već mi je poznat od ranije, tako da znam da neće više biti gubljenja i obilazaka. Već smo dosta hodali i deca su umorna. Ponestalo je i zaliha. Do cilja se ide ne preterano zanimljivim kolskim putem još dobrih 6 kilometara. Idemo jakim tempom bez zaustavljanja. Vreme se kvari, ne bi bilo dobro da nas iznenadi kiša.

Pošteno su nas umorili ovih 14 kilometara.  Klinci su razvalili. Apsolutni rekord u hodanju do tog momenta, koji mi je dao podstrek da smo spremni i za veće izazove.

Nikako potcenjivati ravnicu. Planinarska obuća više nego dobrodošla, kao i dovoljne zalihe vode i hrane! Vetar ume da bude neumoljiv, slojevita garderoba je imperativ!

 

Garmin Track: Krug oko Palića

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: