Lovćen.

Lovćen sa bajsa od nule! Avgust 2014.

Druga polovina avgusta 2014. Neočekivani vikend na moru. Kako sam te 2014. bio u jeku svojih triatlonskih treninga i priprema za Beogradsku Poludistancu (1,9km plivanje 90km bicikl 21km) bilo mi je jasno da i tih par dana na primorju neću provesti pod ležaljkom na plaži. Razlog mog boravka u Budvi je bilo DJ gostovanje u legendarnom Casperu.

Casper je oaza dobrog ukusa i mesto sa najboljim muzičkim izborom u istočnom Sredozemlju a i šire…Na klupicama Caspera ali isto tako i za DJ pultom sam proveo brojne dane i noći u periodu od 2002. do 2010. godine. Cela muzička priča oko Caspera je 2013. godine podignuta na impozantan nivo pokretanjem Southern Soul festivala na Ulcinjskoj Velikoj plaži.

Obreo sam se tako u Budvi kod prijatelja koji je jednu godinu pre zakoračio u svet biciklizma akvizicijom lepog ciklokros bicikla, Genesis – Croix De Fer. Kada se bicikl već zove po legendarnoj brdskoj etapi Tour De France-a, prosto je red da se isproba i po ništa manje zahtevnim crnogorskim serpentinama. Topografija terena je izvrsna za jednu ozbiljnu vožnju sa skoro pa 2000m visinskih metara. Odlučujem se se za sledeći krug:

Stari Grad Budva – Brajići – Cetinje – Lovćen Ivanova Korita – Mauzolej – Njeguši – Trojica iznad Kotora – Radanovići – Grbalj – Lastva – Budva.

Ciklokros (CCX) je hibrid drumskog (RB) i planinskog bicikla (MTB). Oblik je isti kao kod drumaša, ali ga razlikuje nešto udobnija geometrija, disk kočnice i deblje gume, što sve zajedno omogućava povremeni izlet na makadam i nesmetanu vožnju na užim planinskim putevima sa povremenim neravninama ili sitnim šljunkom.

Polazim relativno kasno iz Budve tek oko 11 časova kao posledica isto tako kasnog odlaska u krevet prethodne noći. Na svu sreću nije preterano toplo. Idealnih 27-28 C na moru a na planini 5-10 stepeni manje od toga.

Kroz Budvu lagano zagrevanje da bi odmah po skretanju levo za Cetinje počeo jak uspon koji nije popuštao sve do samih Brajića i tvrdjave Kosmač. Ceo taj deo vozim bez pauze. Nakon tačno sat vremena neprekidnog penjanja (700m visinske razlike)  pauziram kod spomenika ispod same tvrdjave. Na poslednjoj krivini odakle se vidi more.

Dalje do Cetinja nema više mnogo penjanja, naprotiv preovladava spust. Nije mi prijatno što vozim po prometnoj magistrali ali nema puno saobraćaja, nedelja je, mrtvo doba, svi koji su negde krenuli tog dana, bilo na plažu bilo nazad ka Beogradu već su to i učinili.

Cetinje. Kao da je vreme stalo u 80-tim. Stara prestonica i grad koji je nekako očuvao tu estetiku iz doba stare Jugoslavije. Totalni kontrast program u poredjenju sa pomahnitalom gradnjom na steroidima koja nažalost dominira na nekada lepom primorju. Dopunjavam zalihe vode i potom tražim put za Lovćen, malo se gubim, ali ništa strašno. Uskoro sam na drugom jakom usponu ka Ivanovim koritima.

Kilometri prolaze jako sporo. Nekako guram pedale, najgore što ovu deonicu puta jako slabo poznajem i ne znam koliko ima još do prolaznog brdskog cilja. Konačno se ukazuje slika vrhova – blizanaca Lovćena, levo je Jezerski vrh sa TV repetitorom a desno Štirovnik, na kome je Njegošev mauzolej.

pestingrad-10
Vrhovi blizanci.

Do samih Ivanovih korita nema još puno. Prvobitno sam planirao da se tu zaustavim za ručak, medjutim u toku su neke radničke ili sindikalne igre i trešte narodnjaci na sve strane. Odlučujem da bez zaustavljanja nastavim dalje.

Odmah iza tog turističkog dela nailazim na raskrsnicu sa svežom turističkom signalizacijom sa nacrtanim biciklom. Kotor via Majstori levo. Skrećem levo. Otvara se visoravan sa starim opustelim selom. Ali put zavija unazad prema Ivanovim koritima. To mi se učinilo sumnjivim i skrećem na neki makadam desno. Uskoro sam prinudjen i da guram bicikl. Jasno mi je da sam negde omanuo. Konačno, pojavljuju se i planinari koji me uveravaju da tuda sigurno ne ide put za Njeguše i da se vratim nazad na glavni put.

pestingrad-11
Izmaglica na Ivanovim koritima.

Lutanje po planini me je koštalo skoro sat vremena. Postajao sam veoma gladan. Samo par minuta dole od pogrešnog skretanja stižem do raskršća u obliku slova T. Desno je mauzolej, levo put za Kotor. Jasno mi je da nemam više vremena za obilazak Njegoševog groba i poglede sa vrha planine. Kod čikice na štandu pazarim teglicu meda koju maltene ispijam na eks. Na to dodajem par kriški njeguškog sira i hleba i cepam dalje.

Od sada pa sve do Radanovića imam samo spust. Naravno da ga ne prašim iz cuga, jer pogledi sa ovog mesta, na Boku Kotorsku, spadaju medju najlepše prizore na Balkanu…

pestingrad-12
Pogled sa Krstca.

Sve se vidi jasno kao na dlanu. Tri zaliva, dve planine, jedno more…

Na ulazu u Njeguše pravim pauzu za ručak i zasluženo Nikšićko.

Nakon toga spust niz veličanstvenu 20 i neku serpentinu do prevoja Trojice, nadomak Kotora. Remek delo inženjerije sa početka prošlog veka. Izgradili su ga Austrijanci koji su do I svetskog rata bili vladari Boke i južnog Jadrana. Tu iza zidina Svetog Ivana leži ta dugovekovna granica svetova: tu se sudaraju pitoma mediteranska i surova kontinentalno planinska klima, istočni i zapadni krst, bogatstvo i aristokratija Venecije sa kamenitim kršom Balkana.

Od Radanovića Jadranskom Magistralom do Budve. Kratka pauza pred uspon na Jaz gde zatičem i katastrofalnu gužvu i maksimalno profitiram provlačeći se u slalomu vozila, stižem u Stari grad oko 8 sati uveče. 100 kilometara, 1950m penjanja, 5 sati neto vožnje. Kakav dan!

 

 

 

Biciklom na Lovćen:

https://connect.garmin.com/modern/activity/575505800

Još jedna tura iz Budve, Veliki Paštrovski Krug:

https://connect.garmin.com/modern/activity/1186462259

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: