Logarska Dolina 2014.

Tekst piše Veroljub Zmijanac. http://www.trcanje.rs

Ekipa Nebojša, Ivan Bon i ja smo u četvrtak prepodne krenuli put Slovenije, sa ciljem da učestvujemo na drugoj po redu trci u formatu 1.9 km plivanje, 90 km bickl i 21km trčanje sa startom u Celju a ciljem u čuvenoj Logarskoj dolini.

Smešteni smo bili na planini Golte u planinskoj kući Nebojšinog prijatelja. Kuća je jedna od dve koje se nalaze na samom vrhu planine jer je gradnja zabranjena 90tih. Sređena za stanovanje, u drvetu, sa centralnim grejanjem i divnim terasama i baštom za sedenje koje nažalost nismo koristili jer je tih dana na Golte bilo oko 10 stepeni sa kišicom i maglom.

Petak je bio rezervisan za pasta party i brifing u Celju. Startnina (na dan trke) 111 EUR, što nije malo, ali sa druge strane duplo jeftinije od bilo koje druge trke iz Ironman serije. Uz startninu smo dobili torbicu, aktivnu majicu, kutiju izotonika u prahu, 2 obroka (petak i subota), kao i okrepu na stazi (banane, gelovi na trčanju, Coca Cola, voda).

Ja sam na ovaj put pošao sa dosta preispitivanja. Duže vreme razmišljam o triatlonu, ciljevima, vremenu posvećenom u treningu i obavezama i presiji koje stvaram kod sebe. Sada vidim da su to pitanja svih nas koji se bavimo ovim sportom, koliko vremena, energije i fokusa ulažemo i kada je onaj trenutak, ona granica kada triatlon-sport odlazi u nešto što više harmonizuje život nego oduzima od balansa.

“I am here to give my all”, to je plod svog promišljanja i jedna ideja koja je trebala da vodi celu trku. Pokaži od čega si napravljen, hrabro daj sve. To je životna filozofija u svemu što se radi, bilo na poslu ili u ljubavi. Mislim da to čovek zaboravi i da se zbog straha stalno krije iza nekih veoma dobrih razloga zašto ne i zašto ne sada (naravno da govorim o sebi).

Subota ustajanje u 5, doručak 5:30 i polazak na trku. Sat vremena kasnije stižemo u startnu zonu u 7:30, nameštamo bajkove i oblačimo neoprene (voda 21.5 stepeni u jezeru). Pakujemo patike i opremu za trčanje koji nam organizatori prevoze 90 km dalje u Logarskoj gde ćemo trčati nakon bajka.

Manji problemi na plivanju već u prvom krugu. Čini mi se kao da je neopren spao sa levo ramena, jedva veslam. No hvatam u drugom krugu jednog plivača i mi plivamo sigurno 200-400 metara uporedo, što mi daje neverovatan dobar osećaj jer (čini mi se to je bila neka cura) pliva na drugi desno, a ja levo, tako da se na svakom udahu vidimo, što mi daje snage da ne smanjim sa frekvencijom zaveslaja nego da pojačam.

Na kraju 36 minuta plivanja, brza tranzicija i prelazak na bajk. Na bajku slušam trenera Savića i poštujem Zonu 3 i kratke upade u Zonu 4 na uzbrdicama kraćim od 3 minuta. Na početku se formira grupa (i ako je drafting zabranjen) no već posle par kilometara spuštam se u aero poziciju i vozim svoju trku.

Canyon Evo TT bajk koji vozim je fantastično aerodinamičan i na nizbrdicama se odmaram i grabim potrebne sekunde. Ipak posle nekog vremena prelazi me Ivan Bon (inače čovek koji je pored ostalog stvorio bend Mistakemistake), koji je izašao pre  mene sa plivanja, ali je imao sporiju tranziciju. Negde zajedno sustižemo i Nebojšu.

Kada se puls i tempo stabilizovao trka na bajku se svodi na klopanje badema, integralnih pločica, izotonika i banana i vožnje po brdima Slovenije.

Poslednjih sat vremena prava agonija jer je staza bila non stop uzbrdo uz jak vetar. Osećaj da ideš 20 na sat i da ćete u svakom trenutku stići pelaton :)) Mišići nogu peku, što nije dobro, plašim se da mi se ne desi pucanje na trčanju kao na na Ada Poludistanci prošle godine. “Da li sam se preforsirao, da li je ostalo još snage, da li i šta može da se desi na trčanju…” Gomila pitanja uz kalkulacije o prosečnom tempu, ostalim takmičarima i vremenu koje želim da postignem na trčanju. Zaboravi sve, daj sve.

Bajk na kraju 3:12. Očigledan napredak od Poltena prošle godine kada sam imao isto vreme po značajno lakšoj stazi.

Trčanje je bilo pravo oseveženje za mene. Trče se dva kruga od po 10.5 km od čega samo nekih 30% po asfaltu, a sve ostalo je šljunak (uzbrdo nekih 4-5 km) i šuma i to korenje i sitne mekane iglice četinara. Staza je tehnička, jer sve vreme gledaš gde da staneš, a da ne iskriviš nogu, što posle 5 sati akcije i nije baš lako.

No, ponavljam u sebi “Šuma mi daje snagu” i ulazim u neki ludački runners high. Ovaj osećaj me prati par minuta (ne mogu da procenim) ali je baš ono što nazivaju “flow”, “fully immersed” i uživam u svakom trenutku. Na kraju 1:51 na trčanju, prolazak kroz cilj gde me čekaju prijatelji iz Ljubljane sa kojima idem na špargle kojima je sada sezona.

Inače ovo je prvi Half Ironman koji sam uradio, baš uradio, posle otkazanog plivanja u St. Poltenu prošle godine i agonije na Poludistanca Adi koju sam završio na siljenje. Hvala Coach Savić!

Sutradan Nebojša, Ivan i ja odlazimo do Ljubljane u šoping, tajlandska klopa i povratak kući. Noge i dalje pod upalama i bolovima, nedelju dana lagano pa u nove sportske projekte i poduhvate.

Ostaje da vam preporučim ovu trku i to u varijanti štafete, gde tim od 3 člana deli discipline ili pak u kompletu, i to možda i bez opterećivanja vremenom, nego turistički, sa mountbajkom i fotoaparatom 🙂

NEBOJŠA ATANACKOVIĆ: Moja strategija za Logarsku je bila istrčati dobar polumaraton sa produženim zagrevanjem u vodi i na pedalama. Tako je nekako i bilo.

PLIVANJE: 0:31 Ocena 8/10
Plivao sam Z2, svesno i sporije nego prošli put, sve na tehniku! Noge odmarao, jedino sebi zameram što sam imao lošiju orijentaciju, nažalost tek sam izašao iz bazena, preplivao sam sigurno 50-100m više samo zbog toga. Prošle godine na istoj stazi – bez odela 36 minuta.

TRČANJE: 1:52 Ocena 9/10
Hteo sam negative split, i hteo sam prvih 10K da uživam u ambijentu i hteo sam da bude 5:30 pace. Sve po planu. Konačno sam osetio da trčanje na Half ironu ne mora da bude bol i agonija sve vreme.
Prosečan puls na trčanju je 165bpm to je sredina zone 3, ili 5% niže od proseka na Poludistanci Ada, i 10% niže od proseka na all-out polumaratonima ove godine.

BICIKL: 3:23 Ocena 5/10
Vrlo nezgodni uslovi, puno bočnog i čeonog vetra, tek na momente povoljan vetar. Ja bez aero-barova, baš me je tuklo.
Držao sam se Savićevih preporuka veoma konzervativno, ispao sporiji od ostalih ali jednostavno sve preko bi bilo kockanje na zahtevnoj stazi i mojih ne baš toliko kilometara na trenažeru ove godine.

A da se sve ne svodi samo na trku, Ivan i ja smo dokazali posle celog dogadjaja ostavši u magičnoj dolini do kraja dana. Ležali smo na proplanku i divili se neverovatnoj kulisi Savinjsko-Kamniških Alpa, odvozali se do Pavličevog Sedla i granice sa Austrijom… Ostaje želja i da se sledeći put i popnem na neki od vrhova (Ojstrica 2350m): ako bih radio štafetu i samo jedan leg na trci, to mi zvuči kao savršen plan.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: